Page 99 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

koje se ne može ni pod kojim uslovima ukinuti (čl. 11. Pakta o
građanskim i političkim pravima). Međutim, ovakva praksa još
uvek postoji u nekim državama, koje je ne kriju, pa čak i stavljaju
rezerve uz Pakt odbijajući da prihvate takvu obavezu i izmene svoje
zakone ili običaje.
Dužnički zatvor, koji je tako potresno opisivao Čarls Dikens
(Dickens) u svojim romanima, došao je do najgoreg izražaja u
ranom kapitalizmu. Tradicija rimskog prava, koje ni u krivičnim
stvarima nije poznavalo odnos između države i optuženog, već
samo sukob između privatnog tužioca i protivne strane, skopčala
se s interesima zelenaša i investitora, koji nisu hteli da trpe nikakav
rizik, a liberalna građanska država, mada navodno nije trebalo
da se meša ni u kakve privatne odnose i da samo jemči javni red,
upregnuta je u kola socijalno i ekonomski jačih. Ako neko nije
mogao vratiti dug, to se nije, kako je sada pravilo, smatralo rizikom
poverioca, koji je već ukalkulisan u kamatu. Na zahtev poverioca,
dužnik je svoju “lakomislenost” imao da ispašta lišenjem slobode,
koje je u drastičnim slučajevima moglo trajati sve dok se nekako
ne iskupi.
Ne treba naročito naglašavati da država i njen aparat ne smeju
na ovaj način služiti privatnim interesima i da za neispunjavanje
građanskopravne obaveze ne može slediti krivična sankcija kakvo
je lišavanje slobode.
Kada se jedno zlo otkrije, odredi i osudi, ono nastavlja da živi
u manje prepoznatljivom, atipičnom vidu. Kao što su radni lo-
gori moderni oblik ropstva, savremeni masovni oblik dužničkog
zatvora je neka vrsta kmetstva, koje nastaje iz beskrajne obaveze
dužnika da “odrađuje” svoj dug.
Tako je, na primer, u Rusiji kmetstvo formalno ukinuto car-
skim ukazom od 1861. godine, ali je faktička vezanost seljaka za
zemlju postojala još dugo. Država je, naime, otkupila kmetove
od zemljoposednika, pa su oni imali da vraćaju državi taj otkup
četrdeset i devet godina. Za svakog pojedinog seljaka bili su ko-
lektivno odgovorni svi njegovi suseljani, tj. tradicionalna njihova
opština (mir).
Sličan odnos postoji poglavito u društvima koja nisu uspela do
kraja da izvrše prelaz iz feudalizma u kapitalizam, tj. gde novi si-
stem nije dovoljno jak da isključivo ekonomskim sredstvima vezuje
radnu snagu, čiji bi se rad eksploatisao uz istovremeno održavanje
posloprimca kao formalno slobodnog čoveka, koji po volji može

99