Page 98 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

nom da ne trpi drukčije i različito kako bi pridobili fanatizovanu
masovnu podršku i okrenuli socijalni gnev, koji su najčešće sami
izazvali, protiv tradicionalnih i lako prepoznatljivih “dušmana”.
Za razliku od drugih elementarnih prava i sloboda koji su ap-
solutni i nedeljivi, sloboda mišljenja i veroispovesti nije takva.
Upravo zato što se ne može svesti samo na čovekov unutrašnji
život, njeno ispoljavanje može za društvo da bude štetno iz sasvim
valjanih razloga. Ova se sloboda može i prema Paktu o građanskim
i političkim pravilima ograničiti zakonom, ako je to potrebno radi
zaštite “javne bezbednosti, poretka, zdravlja ili morala ili osnovnih
prava i sloboda drugih lica”.
Granica je teorijski jasna, mada, naravno, pruža mogućnosti za
zloupotrebe. Čovek sme imati i najapsurdnija, pa i najkrvoločnija
mišljenja, pod uslovom da ih zadrži za sebe, u ovom smislu na koji
smo već ukazali. Njihovo šire pokazivanje ume za društvo u kome
živi da bude toliko štetno, ili da izaziva tako oštru reakciju okoline,
da mora da bude sprečavano, čak i u interesu samoga slobodnog
mislioca. Takva misao se može sastojati u energičnom protivljenju
svim slobodama koje smo opisivali i uverenju da treba pribeći radi-
kalno nehumanim rešenjima, kao što bi, na primer, bilo vraćanje na
nacističku i fašističku praksu genocida. Sloboda ispoljavanja misli u
jednom trenutku prelazi u slobodu izražavanja, koja je jedno važno,
ali ne i najelementarnije ljudsko pravo, i može se još više ograničava-
ti. Štaviše, prema istome Paktu (čl. 20), države su dužne da zabrane
propagandu rata i svako zagovaranje nacionalne, rasne ili verske
mržnje koja podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo i nasilje.
Ovakva ograničenja nesumnjivo su potrebna, jer se tolerancija
prema neprijateljima slobode isuviše često pokazala kao uvod u
krajnju netrpeljivost, ali je takođe očigledno, ponavljamo, da se ta
ograničenja mogu zloupotrebiti samovoljnim procenama osobina
misli od strane organa koji nemaju nikakvu nezavisnost i ne poštu-
ju nikakva čestita pravila postupka. Zato se i traži da ograničenja
budu predviđena zakonom, pa se onda i zakonski propis i postu-
panje prema njemu moraju procenjivati s gledišta svih osnovnih
ljudskih prava i sloboda.

DUžNIčkI zATVOR
Na prvi pogled izgleda kako pravo čoveka da ne bude lišen slobode
samo zato što nije u stanju da izvrši neku ugovornu obavezu treba
ovde pomenuti samo radi potpunosti, jer se i ono navodi kao pravo

98