Page 100 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 100

birati i menjati posao. Ekonomski jača strana trudi se onda da
            stalno porobi radnika i pri tom se koristi različitim sredstvima.
            Jedno od njih je obaveza zaposlenog da radi i ne menja prebi-
            valište sve dok ne vrati zajam primljen od poslodavca. Obično
            to zaduživanje počinje pre dobijanja posla, u vidu pozajmice za
            preseljenje i naseljenje, koju radnik nikada ne uspeva da vrati, jer
            se stalno ponovo zadužuje kod poslodavca-zajmodavca. Naročito
            drastične oblike dužničko kmetstvo ima u ruralnim područjima
            s poljoprivrednom radnom snagom, gde u pomoć poslodavcima
            često pritiče i država time što njeni organi primenjuju zakone
            protiv besposličenja i skitničenja (vagabundaže) i sve radnike koji
            pokušavaju da pobegnu nasilno vraćaju na posao.
               Čak i tamo gde je, kao u Indiji, država energično protiv ovakve
            prakse, ona se uporno zadržava kao običaj, čije su žrtve haridžani
            (nedodirljivi) i pripadnici nekih manjinskih plemena. Smatra se
            da u Indiji ima još uvek više od dva miliona kmetova-dužnika.
               U nešto užem obimu ista situacija se sreće i u mnogim drugim
            zemljama, ali se obično javno ne priznaje. Radeći za nisku nadnicu
            i snabdevajući se samo u trgovini svoga poslodavca posloprimac
            se nalazi u začaranom krugu, gde u stvari stalno živi na veresiju i
            svakog prvog u mesecu, umesto gotovine, dobija samo saopštenje
            koliko je još ostao dužan za protekle i utrošene nabavke. Ovaj su
            “recept” prvi primenili bivši robovlasnici u SAD u nastojanju da
            na novi način, legalno, zadrže one koje je zakonodavstvo iznenada
            učinilo slobodnim ljudima. Iako je takva praksa (peonage) sada u
            SAD izričito zabranjena, svake godine se otkriva oko deset hiljada
            slučajeva, gde je mahom reč o ilegalnim useljenicima iz sused-
            nih država, koji se lako mogu zastrašiti i uceniti. Prema jednom
            izveštaju Britanskog sindikata rudara, koji se odnosi na sekače
            šećerne trske u Boliviji, “devedeset odsto radnika žrtve su sistema
            dužničkog kmetstva: dugovi koje ne odrade za života prenose se
            na njihovu decu”. 46













            46 The Observer (London), 5. mart 1978.
      100
   95   96   97   98   99   100   101   102   103   104   105