Page 100 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 100
birati i menjati posao. Ekonomski jača strana trudi se onda da
stalno porobi radnika i pri tom se koristi različitim sredstvima.
Jedno od njih je obaveza zaposlenog da radi i ne menja prebi-
valište sve dok ne vrati zajam primljen od poslodavca. Obično
to zaduživanje počinje pre dobijanja posla, u vidu pozajmice za
preseljenje i naseljenje, koju radnik nikada ne uspeva da vrati, jer
se stalno ponovo zadužuje kod poslodavca-zajmodavca. Naročito
drastične oblike dužničko kmetstvo ima u ruralnim područjima
s poljoprivrednom radnom snagom, gde u pomoć poslodavcima
često pritiče i država time što njeni organi primenjuju zakone
protiv besposličenja i skitničenja (vagabundaže) i sve radnike koji
pokušavaju da pobegnu nasilno vraćaju na posao.
Čak i tamo gde je, kao u Indiji, država energično protiv ovakve
prakse, ona se uporno zadržava kao običaj, čije su žrtve haridžani
(nedodirljivi) i pripadnici nekih manjinskih plemena. Smatra se
da u Indiji ima još uvek više od dva miliona kmetova-dužnika.
U nešto užem obimu ista situacija se sreće i u mnogim drugim
zemljama, ali se obično javno ne priznaje. Radeći za nisku nadnicu
i snabdevajući se samo u trgovini svoga poslodavca posloprimac
se nalazi u začaranom krugu, gde u stvari stalno živi na veresiju i
svakog prvog u mesecu, umesto gotovine, dobija samo saopštenje
koliko je još ostao dužan za protekle i utrošene nabavke. Ovaj su
“recept” prvi primenili bivši robovlasnici u SAD u nastojanju da
na novi način, legalno, zadrže one koje je zakonodavstvo iznenada
učinilo slobodnim ljudima. Iako je takva praksa (peonage) sada u
SAD izričito zabranjena, svake godine se otkriva oko deset hiljada
slučajeva, gde je mahom reč o ilegalnim useljenicima iz sused-
nih država, koji se lako mogu zastrašiti i uceniti. Prema jednom
izveštaju Britanskog sindikata rudara, koji se odnosi na sekače
šećerne trske u Boliviji, “devedeset odsto radnika žrtve su sistema
dužničkog kmetstva: dugovi koje ne odrade za života prenose se
na njihovu decu”. 46
46 The Observer (London), 5. mart 1978.
100
