Page 96 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

lima. Proces se zahuktava do te mere da je jednostavno potrebno
uhvatiti što više neprijatelja, objektivnih i subjektivnih. Islednici
znaju da nemaju posla čak ni s ljudima koji su ponekad nešto
“grešno” pomislili – u početku za njih unapred imaju spremnu
sopstvenu verziju priznanja, kasnije, zamoreni i ophrvani velikim
poslom, ostavljaju samom uhapšeniku da izmisli svoju krivicu, ma
kako neverovatna bila. Ovaj to čini u nadi da će mu biti lakše. U
izvesnim trenucima je ovo “omasovljenje” uzelo tolikog maha da
ga je čak i staljinistička birokratija morala sputavati.
Možda i tu ima neke “logike”. Svi su ljudi sumnjivi jer su ob-
dareni da misle. Kako napominje Hana Arent (Arendt), vlast se
boji da se ne predomisle. 44
Pored špiclovskih potkazivanja, provokacija i drugih vrsta sazna-
nja i ponašanja koje odaje proskribovane misli, stavove i ubeđenja,
do ovakvih pretpostavki dolazi se i na drugi način. U totalitarnim
sistemima po pravilu nema rehabilitacije, sem možda posmrtne,
pa stoga čovek svoju prošlost nikada ne može da opere. Ako je jed-
nom pokazao da pogrešno misli, ne može se očekivati da će ikada
misliti bolje. Tako se može desiti da zbog pubertetskih “grehova”
doživotno ispaštaju i oni koji su iskreno stali uz vlast. Pored toga,
pretpostavka da je neko opasni protivnik može se odnositi na
čitave kategorije Ijudi. Počeci modernih koncentracionih logora
vezuju se, uostalom, za burski rat, kada su britanske vlasti u njih
stavljale sve stanovnike izvesnih delova Južne Afrike, koji su bili
nizozemskog porekla. Svi Buri, kako su se naseljenici iz Holandije
i njihovi potomci nazivali, bili su opasni jer se pretpostavljalo da
su u duši na strani njima etnički bliskih pobunjenika.
U doba “zaoštravanja” klasne borbe u SSSR, koje je Staljin
zapazio dugo posle pobede oktobarske revolucije, kandidati za
koncentracione logore postali su i svi oni koji su bili plemićkog
porekla, a i svi kulaci i njihova deca, jer se čudnim zaključivanjem
na osnovu krajnje vulgarizacije čuvenog Marksovog stava o uslo-
vljenosti mišljenja ekonomskim bićem došlo do njegove policijske
verzije, prema kojoj je klasno isto što i biološko, pa prema tome
čovek određenog porekla ne može a da nema stav protivan sovjet-
skoj vlasti. Da Staljin ne bi bio kriv za sve, mora se priznati kako
je ovakva biologizacija klasne borbe postojala i ranije među onima
koji su se izdavali za komuniste ili anarhiste. Dok su to činili inte-

44 nav. delo, str. 430.
96