Page 103 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

smatra ocem moderne političke policije, za vreme terora dao je
karakterističnu izjavu kako je “onima koji postupaju u duhu re-
volucije sve dopušteno”. 3
Revolucionarni sud je za prvih pedeset dana svoga delovanja
izrekao 1.380 smrtnih presuda, a računa se da je u periodu terora,
koji je bio srazmerno kratkotrajan (skoro dve godine) ubijeno
oko 40.000, a uhapšeno oko 300.000 ljudi (Francuska je, prema
procenama, tada imala oko 27 miliona stanovnika). Mehanizam
terora se konačno okrenuo i protiv onih koji su ga (u dobroj veri
i s dobrim namerama) zamislili. Robespjera i njegove najbliže sa-
radnike su isto tako sumarno giljotinirali. Kasnije su preduzete
analize žrtava terora i još jednom je potvrđena njegova praktična
proizvoljnost i neefikasnost (s gledišta interesa revolucije). Umesto
da pogodi neprijatelje revolucionarne buržoazije, teror je kosio
obične građane i seljake: od kažnjenih, plemića je bilo samo 8,5
odsto, a sveštenika 6,5 odsto. 4
Koje bi se to osobine terora, sem težnje ka izazivanju jakoga
straha, mogle zapaziti na ovom istorijskom primeru? Prvi uslov za
teror je ograničavanje zakonitosti u materijalnom i proceduralnom
smislu. Čovek može da strada samo zato što je sumnjiv. Pretpo-
stavlja se da je on kriv, a ne nevin. U najblažem slučaju, dokazi
protiv optuženog ne moraju da budu besprekorni. Sistem kazni je
neelastičan i oštar i sastoji se samo od fizičke likvidacije. Greške se
ne mogu ispraviti, i to u punom značenju reči: ne samo što nema
priziva, nego je i smrtna kazna definitivna u najsurovijem smislu.
Druga osobina terora jeste njegova neminovna arbitrarnost: on
mora da se izrodi u nemotivisano nasilje; ono prestaje da pogađa
samo one koje bi trebalo da pogodi (zaboravimo načas da i ovi po-
slednji mogu biti nevini u uobičajenom smislu reči). Kao posledica
toga teror je iracionalan i sa stanovišta onih koji njime misle da
postignu neki opštekoristan cilj (makar i uz visoku ljudsku cenu,
koju revolucionarne okolnosti, odnosno interes većine, mogu i da
opravdaju). S druge strane, on izaziva širok strah i dezorijentaciju,
jer se više ne boje samo protivnici režima, nego počinje da se plaši
svako. Konačno, primer Fušea i njemu sličnih pokazuje da su
uslovi terora pogodni za jednu vrstu ličnosti, bilo da je u osnovi
sadistička ili, kao verovatno Fuše, sasvim cinična i u teroru vidi

3 nav. kod K. Čavoški, “revolucionarni makijavelizam”, Filozofske studije, XV, 1983, str. 115.
4 Vidi B. Singh, “An overview”, u Y. Alexander – S. Finger (ur.), Terrorism Interdisciplinary

Perspectives, new York, john jay Press, 1977, str. 6 i dalje.
103