Page 97 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

lektualci ili zapaljeni člankopisci, sve je moglo izgledati i bezazleno
(mada se takve apstraktne ubice isuviše često potcenjuju). Me-
đutim, ova vrsta “kadra” je, i pored povremenih opomena nekih
Lenjinovih saradnika, dosta brzo dospela u Izvanrednu komisiju
za borbu protiv kontrarevolucije i sabotaže (Čeka). Martin Latsis,
predsednik Čeke za Istočni front, pisao je 1918. godine:

Mi ne ratujemo protiv pojedinaca. Mi istrebljujemo buržo-
aziju kao klasu. Otuda, kada se vodi isleđenje, prvi korak
ne treba da bude traženje dokaza da je optuženi dejstvovao
protiv sovjetske vlasti rečju ili delom, već postavljanje tri
pitanja: Kojoj klasi pripada? Koje mu je poreklo? Kako je
vaspitan, obrazovan i šta mu je profesija? Samo odgovori na
ova tri pitanja treba da odluče o njegovoj sudbini. 45

Staljinov posebni doprinos bio je u tome što je i dvadeset godina
kasnije smatrao da u SSSR opet postoje izuzetni uslovi zaoštrene
klasne borbe i kontrarevolucije, kakvi su vladali 1918. godine i
činili da se Latsisovo preziranje prava i logike shvati kao refleksni
akt samoodbrane i nervoze, iskazan kao revolucionarna čvrstina.
Uspešno prikrivanje neprijateljstva i subverzivnih misli znači
u očima organa gonjenja samo ogromno licemerje osuđenika, a
preventivna akcija protiv njega zato predstavlja veliki uspeh službi
bezbednosti u raskrinkavanju najperfidnijih protivnika. Zanimlji-
vo je da se uhvaćeni “neprijatelji” po pravilu optužuju za dvolič-
njaštvo, što je na neki izobličen način tačno, jer su svi prinuđeni
da se pretvaraju da bi preživeli.
Pakt o građanskim i političkim pravima (čl. 18) među svim
oblicima slobode savesti izdvaja i štiti slobodu veroispovesti. Ona
“podrazumeva slobodu ostajanja pri svojoj veri, ili usvajanja ve-
roispovesti ili ubeđenja po svom izboru kao i slobodu čoveka da
pojedinačno ili u zajednici s drugima, javno ili privatno, ispoljava
svoje verovanje ili ubeđenje obavljanjem obreda, iskazivanjem po-
štovanja, delovanjem ili učenjem”. Insistiranje na religiji je razu-
mljivo s obzirom na dugotrajno istorijsko iskustvo u proganjanju
i uništavanju inoveraca i “jeretika”. Uz to, i u suštini verski neube-
đeni režimi spremni su da se posluže žalosnom čovekovom osobi-

45 Pravda, 25. decembar 1918. Lenjinovu reakciju na ovakve istupe dajemo u daljem
tekstu.
97