Page 104 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

samo zanimljiv proces kontrole nad ljudima, a ne viši cilj kome
on navodno treba da posluži.
Jakobinskim terorom smo se pozabavili samo zato što je on
uticao na to da se izvestan način vladanja upotrebom straha uoči
i terminološki označi. Na njega ćemo se od sada ređe osvrtati, u
prvom redu zato što francuska revolucija nije uspostavila sistem te-
rora, kakvi su bili mnogi kasniji. Uz to, broj ljudskih žrtava koji je
on izazvao bledi prema onome što je čovečanstvo kasnije doživelo
primenom terora u “redovnim” okolnostima stabilizovane vlasti i
odsustva spoljne i unutrašnje opasnosti.
Sasvim je jasno da se određivanje terora ne može postići time
što će se, uglavnom na način na koji smo maločas to učinili, za-
paziti neke osnovne osobine terora u Francuskoj revoluciji, pa
onda taj naziv primeniti za sve one situacije, tj, sredstva političkog
delovanja ili borbe, koje ih ispoljavaju. To, uostalom, niko ozbiljan
i ne čini.
Međutim, svi oni koji pokušavaju da odrede šta je teror ulaze
u uobičajenu terminološku dilemu. Pojednostavljena, ona izgleda
ovako: treba li prvo detaljno opisati i proučiti svaku pojavu koja je,
bilo s koje strane (ili bar s nekoliko strana), bila nazvana na neki
način (u ovom slučaju određena kao teror), pa na osnovu svega što
im je zajedničko odrediti smisao termina (konkretno, reči “teror”),
ili proučiti sve pokušaje da se on definiše, istražiti to, uobičajeno
značenje reči, kada se ona koristi u ozbiljne, naučne svrhe, pa tek
tada uporediti pojavu s terminom, od pojma ići ka manifestaciji?
Neka vrsta proizvoljnosti uvek postoji, jer je terminologija ipak
stvar konvencije, dogovora.
Mi ćemo se poslužiti metodom koji je deduktivan, koji, dakle,
više liči na drugi način istraživanja. Za to nas opredeljuju dve
glavne okolnosti. Jedna od njih, više vezana za suštinu, leži u tome
što bi jako odstupanje od uobičajenog značenja reči koja je dugo u
opticaju dovelo do nemogućnosti sporazumevanja, jer bi se moglo
desiti da pojam terora do koga dođemo odstupa od onoga kako se
on najčešće shvata, ma koliko mislili da je ispravniji i bolji. Naša
bi definicija tada bila samo operacionalna, značila bi da mi tako
shvatamo reč “teror” pa bismo neprekidno ili vrlo često to morali
da ponavljamo.
Drugi razlog, isto tako važan, iako nije strogo naučan, leži
u tome što “teror” nije neutralna, već pejorativna, pogrdna reč.
Mnogi koji je upotrebljavaju, a naročito očigledni ili prikriveni

104