Page 91 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

ove i slične knjige-opomene, ne misli se na pravo “čitanje misli”,
na postupke koji bi policiji i sličnim službama pružili priliku da
saznaju tačan sadržaj pojedinčeve svesti. Na umu se prvenstveno
38
ima to da je, u stvari, nemoguće misliti nešto, imati nekakav stav
ili ubeđenje, a to ni na koji način ne ispoljiti.
Retki su oni koji su do te mere ovladali veštinom pretvaranja.
O takvima je reč kada se, kako to u jednoj svojoj knjizi čini slavni
poljski pisac Česlav Miloš (Czeslaw Milosz), podseća na tzv. “ket-
man”, koji se nekada praktikovao u Persiji. Umetnost “ketmana”,
kojom su se neki intelektualci ponosili kao svojevrsnim majstor-
stvom, sastojala se u tome da se javno istupa i ponaša što je moguće
suprotnije dubokom uverenju. Sličnu svrhu ima u pomenutom
Orvelovom romanu “dvomisao”, sposobnost da se u isto vreme
iskreno misle dve oprečne stvari. U jednom svom radu Nikola
Milošević na osnovu memoarske literature daje nekoliko primera
upražnjavanja “ketmana” u najnovije vreme, među kojima se ističe
slučaj Ota Kusinena (Kuusinen), finskog komuniste, jednog od
retkih starih revolucionara i Staljinovih saradnika, koji je uspeo
da se dugo zadrži na najvišim položajima u tadašnjoj sovjetskoj
hijerarhiji i da umre u postelji. Kusinen tako reći ni samom sebi
nije priznavao šta misli, možda zapravo nije više ni bio u stanju da
razazna šta mu se dešava u mozgu, kojim je vladao samo instinkt
preživljavanja. 39
Majstori potpunog “ketmana” su retki, a drugi se baš i ne pono-
se tim umećem. I pored straha i opreza, oni dele javnu i privatnu
oblast i, kada su sami ili s osobama koje smatraju bliskim, opu-
štaju se pa bar svojim postupcima, ako ne i rečima, izgovorenim
ili za sebe zapisanim, odaju ono što misle. Savremene policije
misli, tajne službe različitih naziva, sažetih u notorne i zastrašujuće
skraćenice, stalno su im, međutim, na tragu. Totalitarni sistem ne
dozvoljava različito i slobodno mišljenje, a pošto nije ograničen
nikakvim proceduralnim pravilima ili dužnošću dokazivanja, ras-
polaže sigurnim metodama da zapazi da neko pokazuje simptome
nedozvoljenog mišljenja. Kao što se u doba velikih inkvizitorskih
progona u Španiji neko, kao “tajni” Jevrejin, mogao da stavi na
muke zato što subotom menja rublje, tako se i u XX veku stizalo
i stiže u sličan položaj zato što se čoveku, recimo, “omakne” po-

38 “Detektor laži” je primer sprave koja tek treba da postigne taj cilj. za sada on može da
registruje samo emocionalna stanja kod ijudi koji nisu dovoljno hladnokrvni.
39 “Socijalna psihologija staljinizma”, Filozofske studije, XV, 1983, str. 160 i dalje.
91