Page 89 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

poslednje skupine nisu imali nikakvih prava i, prema izveštajima
koje je, doduše, teško uvek potvrditi i koji se svakako ne odnose
na sve regione Kampučije, i najsitniji lokalni aktivist mogao ih
je slobodno eliminisati. 35
Pol Potova verzija socijalizma je pokušala da legalizuje sve
predrasude kambodžanskog seljaka, naročito one prema gradu i
strancima (reč je pretežno o Vijetnamcima), kao što je Hitlerova
“ideologija”, koja se takođe usuđivala da se služi rečju “socijalizam”,
ozakonila najmračnije fobije i zavisti nemačkog malograđanina.
Zanimljivo je da je i prethodni Lon Nolov režim koji je došao na
vlast uz pomoć SAD i predano služio njihovim interesima, na sli-
čan način hteo da se dodvori seljačkom elementu. Od oko 450.000
pripadnika vijetnamske nacionalne manjine tada je ubijeno oko
5.000, a više od 30.000 je bilo proterano ili je izbeglo. 36
Faktičko stavljanje van zakona poznato je bilo u svim kolonijal-
nim posedima, a naročito naglašeno u onima koji su bili privlačni
za masovno useljavanje iz metropole. “Urođenik” nije imao ličnost
pred zakonom, sem ako se zakon nije koristio kao trik, kao onda
kada bi španski konkvistadori, pre no što osvoje indijansko selo,
spale ga i pobiju seljane, na ulazu u ime kralja pročitali ultimatum
koji Indijanci nisu razumeli. I danas se, na žalost, položaj Indija-
naca u mnogim zemljama u kojima još nisu istrebljeni, mnogo ne
razlikuje od nekadašnjeg.

SLOBODA SAVeSTI I MIšLjeNjA
Čovekova unutrašnja autonomija neosporna je tekovina novove-
kovne civilizacije. Ma koliko mu društvo uskraćivalo ili regulisalo
spoljnu delatnost, u interesu zajednice ili drugih osoba, čovek
zadržava neprikosnoveno pravo na sadržaj svoga duha. On može
da misli šta hoće, da veruje u šta želi, da zauzima stav prema svom
nahođenju. Dok se postupci koji proističu iz takvih sadržaja svesti
mogu obeshrabrivati, osuđivati, pa čak i kažnjavati, ono što se
u svesti događa ne sme imati nikakve posledice. Vlast ne može

35 ovaj se prikaz daje prema m. Vickery (nav. delo), koji ima puno razumevanja za postupke
“Crvenih Kmera” i energično odbija mnoge izveštaje o teroru u Demokratskoj republici
Kampučiji kao pristrasne i zlonamerne (str. 81. i dalje). Drugi izvori daju mnogo mračniju
sliku. Vidi npr. F. Ponchaud, Cambodia Year Zero, Harmondsworth, Penguin, 1977. i j.
Barron – A. Paul, Murder of a Gentle Land, new York, reader Digest Press, 1977.
36 Vidi n. Chomsky – e. Herman, The Washington Connection and Third World Fascism,
Boston, South end Press, 1979, str. 96.
89