Page 86 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

to nađu za shodno, oduzeti državljanstvo svakom svom državlja-
ninu. Ako on ne uspe da dobije državljanstvo neke druge države
(svojstvo koje se u savremenim državama ne stiče lako i na koje
stranac nikada nema pravo, ma koliko bili strogi uslovi koje zakon
postavlja), biće opet apatrid.
Lice bez državljanstva stranac je svuda gde se nađe. Ono je bez
ičije zaštite, jer se mnoga prava mogu ostvariti, pa čak i najobič-
nije okolnosti svakodnevnog života urediti, samo pomoću isprava
koje jedino ispostavljaju organi sopstvene države, dok je ne retko
potrebna i njihova aktivna potpora (tzv. diplomatska zaštita). Po-
ložaj apatrida nije podjednako težak u svim državama, naročito ne
tamo gde su ratifikovani odgovarajući međunarodni ugovori, koji
ne samo što treba da spreče pojavu lica bez državljanstva, nego i
da im olakšaju život. Međutim, u nekim sredinama taj je položaj
užasan. Iako formalno ima sva prava koja inače imaju stranci, a
to su ona prava koja za razliku od “građanina” ima “svaki čovek”,
njegova je situacija ravna stanju čoveka bez pravne ličnosti.
Izbeglica je čovek koji je formalno zadržao državljanski status,
ali beži u inostranstvo ili se odande ne vraća da bi izbegao do-
mašaju organa svoje države, koji ne nude nikakvu zaštitu nego
smrtonosni zagrljaj. I kada je u stranoj zemlji, gde traži utočište,
“njegova” država ga se ne odriče, ali neće da mu pomogne već da
ga se domogne, da bi ga gonila ili kaznila, odnosno da bi dovršila
ono što je kod kuće započela. Razume se, svi ljudi koji uteknu u
inostranstvo nisu plemenite žrtve, među njima ima i begunaca
od po svim merilima objektivne pravde i simulanata koji hoće
da se lepo predstave ne bi li stekli pravo da žive u zemlji s višim
standardom i većim socijalnim davanjima. Zato se pojam izbeglice
sada primenjuje samo na one koji se u inostranstvu nalaze iz oprav-
danog straha od proganjanja zbog svoje rasne, verske, nacionalne,
socijalne pripadnosti ili političkih uverenja. 32
Izbeglice formalno imaju državljanstvo, ali ga u stvari nemaju.
Što je još gore, dok su u odnosu na apatride svi ravnodušni, izbe-
glici hoće da odmogne upravo ona država koja jedino može da mu
pomogne. Ako, što je sasvim prirodno, čovek potraži utočište u
zemlji čija je vlada u lošim odnosima s vladom od koje on hoće da
umakne, njegov život može biti podnošljiv, pa čak u slučaju slavni-
jih izbeglica sasvim dobar; ako je on, pak, za vladu zemlje u koju je

32 Čl. 1. Konvencije o statusu izbeglica od 28. jula 1951.
86