Page 56 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

staljinističkog inkvizitorstva bilo priznanje jednog desetogodišnja-
ka da je od svoje sedme godine pripadao fašističkoj organizaciji. 12
Prema drugoj staroj i važnoj tradiciji cilj torture je da se mučeni
kazni. Kazna se može sastojati u samom nanošenju flzičkog bola
ili u tome što se on dodaje drugoj kazni, kako bi se ova pooštrila.
Nije potrebno mnogo se naprezati pa se setiti niza poznatih i
nekada uobičajenih kazni, koje su u stvari privremeno nanošenje
intenzivnog bola. One se upravo po toj privremenosti razlikuju
od mučenja radi dobijanja iskaza; od žrtve se ne traži ništa i, kao
kod svake kazne, veruje se da je ona postigla nekakav cilj, bilo da
je reč o odmazdi, o zastrašivanju mučenoga da ne ponovi svoje
delo ili delovanju na druge da se ne povedu za njegovim primerom.
Valja, međutim, zapaziti da je mučenje u ovom vidu po pravilu
povezano s ponižavanjem: kazna se izvodi javno i na način koji
pored zgražavanja izaziva i podsmeh. Najprostiji i najčešći primer
je šibanje po golom debelom mesu, koje je bilo toliko uobičajeno
da je i danas u nekim vrlo razvijenim zemljama vaspitna metoda
koja se primenjuje u školama. 13
Prelaz sa mučenja na “čisto” ponižavanje teško je utvrditi. Po-
stoje kazne kod kojih je degradiranje glavni cilj, dok su fizički
bolovi sporedni i uzgredni. U njih spada klasično vezivanje za
stub srama, spravu koja osuđenika drži izvesno vreme izloženog
na javnom mestu u prisilno nepromenjivom položaju, s tim što
se neprekidno izvikuje njegova krivica, ili se pismeni opis greha
nalazi na pričvršćenoj tablici. Za vreme “kulturne revolucije” u
savremenoj Kini bio je obnovljen običaj da se takvi ljudi vezani
vode ulicama, u smešnoj odeći i sa oznakama kao što su “ja sam
narodni neprijatelj” ili “ja sam saboter revolucije i štetočina” itd.
Ovakvu je kaznu mogao utvrditi nekakav sud, ali je ona mogla
slediti i bez takvog postupka. Pred nacistički nemački “narodni

12 ovaj poslednji podatak izgleda sasvim verodostojan jer je u sovjetskoj štampi obja-
vljen još za Staljinova života, kada je ovaj hteo da unekoliko obuzda i suviše revnosne
islednike. “Sovjetskaja Sibir” u svojim brojevima od 17, 21, 22, 23. i 24. februara 1939.
pisala je o pripadnicima nKVD koji su uspeli da od 160 dece, između dvanaest i četr-
naest godina, iznude priznanja da su se bavila špijunažom i terorizmom i održavala
vezu s gestapoom.
13 Velika Britanija je pred evropskim sudom za ijudska prava proglašena krivom za
kršenje evropske konvencije o ljudskim pravima zbog telesnih kazni u školama u
škotskoj. Sud, doduše, nije zaključio da “packe” predstavljaju mučenje, ali je smatrao
da svaki roditelj ima prava da zahteva da se njegovo dete u školi ne podvrgava tele-
snom kažnjavanju. european Court of Human rights, Case of Campbell and Cosans,
Strasbourg 1982.
56