Page 61 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

Prikaz repertoara mučenja i sličnih postupaka ne bi bio potpun
kada se ne bi napomenulo da se s njima izjednačavaju medicinski
i naučni opiti, izvršeni nad ljudima bez njihovog slobodnog pri-
stanka. Od kada je ruski car Nikolaj I, početkom prošloga veka,
zaključio da njegovi politički protivnici-intelektualci moraju biti
ludi kada se – nejaki kakvi su – dižu protiv bogomdanog samodr-
šca, ljudi lišeni slobode, naročito iz političkih razloga, podvrgavaju
se prinudnom psihijatrijskom lečenju i “opamećivanju”. Razlozi za
to mogu biti oni isti koji su najčešći kod mučenja, ali su prisutne
još dve težnje. Jedna je želja da se ličnost takvom terapijom izmeni
i skrši (što, naravno, može da bude i posledica “obične” torture).
Tako “prepariran” čovek mogao bi da izgubi svoje “nerazumne”
ideje i postane apatični podanik. Pored političkih zatvorenika,
od ovakvih eksperimenata stradali su i obični kriminalci, koji su
padali u ruke državnih psihijatara uverenih da postoji “rođeni zlo-
činac” kao vrsta duševnog bolesnika, a ne kao proizvod socijalnih
okolnosti, i da se on nasilno može “lečiti”.
Drugi razlog bio je u ovom veku mnogo masovniji. On poti-
če iz tradicionalnog shvatanja da su svi stanovnici zatvora ljudi
niže vrste, koji korisno mogu poslužiti društvu time što će se
na njima, bolje nego na životinjama, isprobavati učinci raznih
medikamenata, bioloških i medicinskih postupaka. Ova je praksa
naročito bila uzela maha u nacističkim koncentracionim logo-
rima, u kojima su obitavali ljudi još upadljivije označavani kao
rasno i biološki niži i tako postajali plen policijskih lekara i dru-
gih šarlatana.
Tortura se danas primenjuje u velikom broju zemalja, bilo
da je to zvanična politika ili česta praksa policijskih i pomoćnih
aparata, koju vlasti tolerišu ili ne mogu uvek da spreče (razlike
nije uvek lako utvrđivati). Iako je čovekova mašta u izmišljanju
muka na koje će stavljati druge oduvek bila vrlo bogata, oblici
koji se danas primenjuju vrlo su raznovrsni i usavršeni. Štaviše,
postoji čitav jezivi mučiteljski žargon, čiji su autori ili sami maj-
stori torture ili njihove žrtve. Primere u sledećem pregledu treba
čitati imajući u vidu da se u nekim zemljama mučenje obavlja
sistematski, u drugima bez najvišeg odobrenja, dok je u trećima to
stvar bliske prošlosti, jer su terorski režimi (kao npr. u Argentini
i Gvineji) svrgnuti.
Najšire primenjivan oblik torture je još uvek batinanje. Pri tom
se koriste najrazličitije sprave, od starinskih štapova, šiba i žila do

61