Page 57 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

sud” (Volksgericht), kome je predsedavao zloglasni Roland Fraj-
sler (Freisler), čovek koji je – uz Andreja Višinskog – verovatno
najviše obrukao pravnu profesiju u dvadesetom veku, optuženi
su izvođeni u prevelikim čakširama bez remenova. Bivši generali,
ministri, sudije i predsednici opština tako su više bili obuzeti pridr-
žavanjem pantalona od davanja odgovora i služili za uveseljavanje
“narodnim sudijama” i prisutnim visokim nacionalsocijalističkim
uzvanicama. Čuveni brazilski mučitelj Serhio Fleri (Sergio FIery),
jedan od retkih koji je javno istupio u odbranu torture, dovodio
je porodicu da posmatra ovakve postupke. On je imao mnoge
14
sledbenike, koji su čak kinjili roditelje time što su ih prisiljavali da
gledaju kako im maloletnu decu stavljaju na muke.
Medutim, razlika između mučenja i ponižavanja postaje složena
i zbog toga što se mučenje može sastojati i od izazivanja psihič-
kih patnji. Podsmeh kome je mučeni izložen može za njega biti
teži nego fizički bol. Psihičke patnje druge vrste izazivaju se još
u istražnom postupku na različite fizički “bezbolne” načine, kao
što je npr. ponavljano izvođenje mučenoga na stratište da bi, to-
bože, bio smaknut. Žene su izložene posebnom pritisku u susretu
s brutalnim ispitivačima ili zatvorskim čuvarima – muškarcima;
mada su silovanja ili fizički dodiri česti, ovakvo ponižavanje može
se sastojati samo u rečima ili u postupcima drugih, koje je žena
primorana da sluša ili gleda.
Kao prateća kazna, mučenje, fizičko i psihičko, može biti ve-
zano i za lišavanje slobode. Ono je nekada propisano kao takvo
(obično kao dopunska disciplinska mera prema nepokornim za-
tvorenicima) ili je plod prepuštanja kažnjenika samovolji njegovih
čuvara i “vaspitača”. I danas je to ostatak srednjovekovne prakse,
kao kada je npr. u Mauritaniji specijalni vojni sud, pozvavši se
na šerijatsko pravo, osudio grupu političkih zatvorenika na duge
kazne zatvora s tim da “budu podvrgnuti strogom zatvorskom
režimu, što znači da nikada ne vide svetlo dana i da im jedini do-
dir bude s osobama koje im donose hranu”. Koliko se zna, oni su
jedno vreme držani u podzemnim ćelijama, u kojima nisu mogli
ležati, bez higijenskih uslova i s lošom ventilacijom. Hranjeni su
oskudno, a uskraćeni su im bili kretanje, posete i prepiska. Bora-
15
vak u samici je, uostalom, uobičajena zatvorska disciplinska mera.

14 Vidi International Herald Tribune (Pariz), 29. mart 1984.
15 na pritisak iz inostranstva, ovakav je režim godinu dana kasnije izgleda ublažen.
Torture in the Eighties, London, Amnesty international, 1984, str. 121.
57