Page 55 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 55

od jeretika i sličnih nepodobnika, inkvizitori bi po pravilu na
                      crkvena vrata postavljali kutije za dostave, na osnovu kojih bi
                      onda dalje postupali. To je, naravno, bila izvanredna prilika za
                      zle, zavidljive, bolesne i budalaste, a označenome nije bilo spasa
                      ako nije bilo nekoga dovoljno moćnog da ga zaštiti. Otuda su i
                      žrtve inkvizicije bile pretežno iz nižih slojeva, a skoro sve opasne
                      veštice uboge i nepismene žene. Pod mukama, lanac se širio. Tako
                      je, na primer, jedna žena tužila drugu zato što joj je ova savetovala
                      da svome bolesnom detetu daje čajeve, koji su ga isuviše brzo
                      izlečili! Sin optužene, dečak od osam godina, onda je “priznao”
                      da mu majka “šuruje” s nečastivim. Stavljena na muke i videvši
                      da je izgubljena, “veštica” je kao “saučesnike” navela sve one s
                      kojima je imala neprečišćene račune, što je dovelo do petnaest
                      smrtnih presuda. 10
                         Konačno, dugogodišnja primena torture počela je sve više da
                      počiva na čudnoj vrsti logike, koja se ovako može izraziti: što je
                      optužba teža, mogućnost optuženog da se odbrani je manja, jer
                      se tako teškom potencijalnom krivcu ne mogu dati uobičajene
                      pravne garantije. Ovakvo rezonovanje postoji još i danas, kada
                      mnogima treba dokazivati ispravnost sasvim suprotnog stanovišta:
                      značaj objektivnosti krivičnog postupka raste u srazmeri s težinom
                      moguće kazne.
                         Iskustva iz ranijih vremena ne iznose se ovde samo da bi se
                      opisala prošlost. Mnoga priznanja, data u dvadesetom veku, po
                      svojoj besmislenosti i nemogućnosti liče na nekadašnja. Kao što je
                      i za najveće umove ranijih vremena postojanje veštica i đavolovog
                                                         11
                      inkarniranja u obliku inkuba i sukuba  bilo realnost, pa je čak i
                      čuveni osnivač moderne teorije suverenosti, Žan Boden (Bodin),
                      1580. godine objavio Traktat o demonomaniji veštica, tako su i
                      moderni ljudi verovali zapisnicima s moskovskih suđenja starim
                      boljševicima. Pjatakov je npr. priznao da se susreo s Trockim u
                      Oslu, iako tamo nikada nije bio niti mogao da bude. On je, na-
                      vodno, za vreme boravka u Berlinu otišao na dva sata avionom do
                      norveške prestonice, čiji je aerodrom tada zbog zime bio zatvoren i
                      nije primio, niti je mogao primiti nikakvu letelicu. Drugi optuženi
                      navodno se sastao sa sinom Trockog u jednom hotelu u Kopen-
                      hagenu, koji je bio srušen još 1915. godine. Verovatno je vrhunac

                      10 Vidi mannix, nav. delo, str. 120.
                      11  nkub je đavo koji je uzeo muški, a sukub đavo u ženskom liku. Vidi V. Bayer, Ugovor
                        i
                        s đavlom, zagreb, informator, 1982, str. 89. i dalje.
                                                                                     55
   50   51   52   53   54   55   56   57   58   59   60