Page 58 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

U rafiniranije postupke ove vrste, koji se primenjuju u razvije-
nim zemljama, spada senzorna deprivacija, tj. držanje zatvorenika
bez minimalnih čulnih nadražaja potrebnih normalnom ljudskom
biću, u ćelijama koje su potpuno bele i u koje ne prodire nikakav
zvuk. Na ovakav se postupak naročito žale osuđeni levi teroristi
u SR Nemačkoj, ali ga vlasti pravdaju potrebom da se osuđenici
izoluju kako bi se sprečili njihovi novi poduhvati.
Poslednji primer je pogodan i zato da bi se istakla još jedna
okolnost. Zatvorski službenici biće naročito aktivni i dovitljivi u
samoinicijativnom zlostavljanju onih zatvorenika prema kojima
osećaju ličnu mržnju, a to su po pravilu politički zatvorenici koji
su nasrnuli na čuvare reda. Uhapšeni i osuđeni teroristi čije su
žrtve bili pripadnici policije bivaju maltretirani i onda kada to
propisi izričito zabranjuju i kada to nije politika vlade. Uopšte,
treba imati na umu da pojedini slučajevi mučenja, ako ne pokazuju
sistematski karakter, ne moraju obavezno da se podrazumevaju
kao osuda celoga režima. Štaviše, u mnogim se zemljama spontani
sadisti povremeno strogo osuđuju. Tako treba shvatiti i primere
koje ovde dajemo. Na žalost, postoji težnja pretpostavljenih da
štite sebi podređene mučitelje, bilo zato što imaju razumevanja
za njihove povređene emocije ili što ih inače smatraju za dobre i
revnosne službenike.
Zabrana torture, kao što smo videli, podrazumeva i osudu svi-
repog i nečovečnog kažnjavanja. Pojmovi o tome šta je svirepo, a
naročito šta je nečovečno u postupanju s ljudima i njihovom ka-
žnjavanju nalaze se u stalnoj evoluciji i zavise od kulture i tradicije.
Dok se s jedne strane, pod uticajem islamskog fundamentalizma,
ponovo ističe da amputacija delova tela, ako je izvedena na stručan
način (u nekim islamskim zemljama uz asistenciju lekara i davanje
anestezije) nije svirepa, na drugoj se strani veruje da je i dugotrajno
lišavanje slobode, inače opšteprihvaćeni način kažnjavanja, svire-
po i nečovečno, naročito pod izvesnim uslovima. Poznata je već
tvrdnja da je doživotni zatvor suroviji od smrtne kazne. To važi i
sa senzornu deprivaciju i druge postupke koji mogu potpuno da
izobliče ličnost.
I sama smrtna kazna napada se iz ovih (pored mnogih drugih)
razloga. Ma kakva bila njena humanizacija, koja se u suštini svodi
na nanošenje što manjeg bola prilikom samog pogubljenja – što
je bio i motiv dr Gijotena (Guillotin), kada je izumeo napravu
nazvanu po njemu, i onih koji su uveli druge načine egzekucije,

58