Page 53 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

pominje još u Asiriji i Vavilonu. Ona nije bila nimalo bolna, ali
je zato bila sasvim proizvoljna: krivica ili nevinost su zavisili od
toga je li optuženi, stavljen vezanih udova u reku, more ili jezero,
potonuo ili ostao da pluta.
Pod uticajem hrišćanstva krivični postupak se racionalizuje tra-
ženjem pouzdanih dokaza. Na žalost, kao jedan od najjačih takvih
dokaza smatra se priznanje samog optuženog. On, dakle, neće više
zavisiti od sticaja nadnaravnih okolnosti, nego od toga šta kaže sam
o sebi. Prirodna sklonost čoveka da bez potrebe ne otežava svoj
položaj imala se savladati mučenjem, naročito tamo gde je njegov
greh bio takve prirode da se nisu mogli naći svedoci. Otuda je
mučenje radi priznanja najviše vezano za istraživanje zločina misli,
kao što je to inkvizicija činila u odnosu na jeretike i “veštice”.
“Sveta inkvizicija”, ustanova katoličke crkve koja je počela da
deluje u XIII veku radi suzbijanja jeresi (a jeretik je, po rečima
sv. Avgustina, bio svako, “qui falsas vel novas opiniones gignit vel
6
sequitur”), dobro je poznata čitaocu i na njoj se nećemo mnogo
zadržavati. Treba samo reći da njena ispoljavanja nisu bila ista u
svim katoličkim zemljama i da joj je, takođe, vremenski raspon
delovanja bio različit. Verovatno je najviše učinila i najduže tra-
jala u Španiji, gde je u liku Torkvemade (Torquemada) i Pedra
de Arbuesa dobila svoje vrhovne žrece i najstrastvenije izvršioce.
S obzirom da je reč o XV veku, postoje dosta pouzdani podaci
o broju osoba koje je španska inkvizicija u njihovo doba mučila
da bi ih onda “prepustila” svetovnim vlastima radi pogubljenja,
koje se moralo izvesti spaljivanjem, jer crkva nikako nije smela da
zahteva prolivanje krvi! Smatra se da je po nalozima Torkvemade
za osamnaest godina mučeno više od 97.000 osoba. Sačuvane
zvanične knjige pokazuju da je samo u Toledu između 1483. i
1501. godine posle mučenja osuđeno 6.200 “jeretika”, od kojih
je 297 živo spaljeno.
Radi boljeg upoznavanja sa ličnošću terorskog nalogodavca,
kojoj ćemo se kasnije još vraćati, treba već ovde napomenuti da
su pobude Torkvemade, koji nije bio sadist i važio je za blagog i
pobožnog čoveka, bile pre genocidne nego verske. Za njega su
glavni jeretici bili Jevreji i Arapi, kojih je Španija tada htela da se
reši proterivanjem ili uništavanjem.

6 Ko stvara ili sledi pogrešna ili nova mišljenja.
53