Page 51 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

tortura svodi se na iskorišćavanje čovekovog svojstva da poznaje i
teško podnosi bol kako bi se postigao neki racionalni ili iracionalni
cilj. U osnovi mučenja je želja da se drugi čovek pobedi time što
se iskorišćava ova slabost njegovog tela.
Tortura postoji od pamtiveka i cinik bi mogao da opiše čove-
ka kao biće koje je u stanju da hladnokrvno i proračunato muči
pripadnike iste vrste.
Azijska despotija se uveliko oslanjala na torturu. Ona postoji
i u najprosvećenijim robovlasničkim državama, kao što su grčke
državice i Rim, da bi, posle izvesnih kolebanja, postala opšta praksa
feudalnih država sve do XIX veka. Krajem toga stoleća izgleda kao
da je postala sasvim sporadična, bar u Evropi, što je dalo povoda
za optimističke izjave na prelasku u naš vek. Danas je ona opet,
skoro trijumfalno, na dnevnom redu.
Prvi cilj mučenja, koji je pouzdano ustanovljen još u starom
Egiptu, ostao je zauvek aktuelan. To je želja da se od mučenoga
dobije iskaz, koji on inače, smatra se, ne bi dao. Sa gledišta muči-
telja, on nešto krije, dok sa drugih stanovišta, uključujući tu i ono
objektivno, on to ne može ili ne sme da kaže, jer ne zna o čemu je
reč, jer želi da govori istinu, ili istinu ne sme da oda iz moralnih
razloga. Trajnost i upornost ovoga motiva na strani mučitelja is-
tovremeno su i razumljivi i tajanstveni. Svaka apsolutna vlast teži
potpunosti kontrole i savršenoj (svojoj) bezbednosti. Postojanje
lične tajne, autonomnosti čovekove psihe, za nju je neprekidni i
nesnosni izazov. Kada nema drugih sredstava da sazna čovekovu
duhovnu unutrašnjost, ona pribegava onome za koje misli da je
njeno osnovno svojstvo i glavni oslonac – fizičkom nasilju.
Nasilje je, opet, u suštini ograničeno time što deluje samo na
čovekovu korporalnu stranu i nikada ne može dalje da dopre. Ova
nemoć moći, ova osnovna prepreka potpunoj kontroli, ne obes-
hrabruje dalje pokušaje da se nanošenjem bola čovek razotkrije.
Naprotiv, ona izaziva kod mučitelja naročitu vrstu gneva, koji
mučenje pojačava. On, naime, nije siguran da je postigao cilj, čak
i ako skrši žrtvu pa ona izgovori sve ono što mučitelj želi. Uvek
ostaje sumnja da je iskaz lažan, dat samo da bi se prekinuo neizdr-
živi bol. U tome je osnovni paradoks mučenja i glavni podsticaj za
dalje iskaljivanje besa na čovekovom telu, koje ostaje samo privid
njegove suštine.
Mučenje radi otkrivanja prikrivenih obaveštenja i misli može
imati dvostruku težnju. Jedna, češća i svuda zastupljena, jeste da

51