Page 59 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

od električne stolice do usmrćivanja injekcijama – ona ne može da
ukloni agoniju ljudskog bića koje danima, mesecima, pa nekada
i godinama čeka pouzdanu smrt, istovremeno se nadajući da je
može i izbeći. Vrhovni sud SAD stao je 1972. godine na slično
stanovište i, kao posledica njegove odluke, smrtne kazne se u toj
zemlji jedno vreme nisu izvršavale. Ovo telo se, doduše, nije po-
velo za Paktom o građanskim i političkim pravima (koji SAD nisu
ratifikovale), već za Ustavom SAD, protumačenim pod uticajem
savremenih stremljenja. Sud je smatrao neustavnim kapriciozan
način na koji se u saveznim državama SAD mogla izreći smrtna
16
kazna uz veliku meru proizvoljnosti porote i sudija. Epizoda se
završila time što su mnoge od tih država izmenile svoja krivična
zakonodavstva tako da se prilagode ovoj odluci: egzekucije su opet
počele. Nema izgleda da će Vrhovni sud, koji je u međuvremenu
postao konzervativniji, obnoviti svoj napad na smrtnu kaznu.
Kao što to ovaj primer donekle pokazuje, izgleda da je savre-
mena težnja da se svirepost i nečovečnost kažnjavanja posmatraju
relativno ne samo u pomenutom smislu razlika u kulturi i tradi-
cijama, nego i u odnosu kazne i izvršenog dela.
Kao što se to iz naše ranije analize smrtne kazne moglo videti,
ona je još uvek dopuštena za vrlo teška krivična dela. Ako delo
nije takvo, smrtna kazna je preoštra i svirepa. Da bi se to predo-
čilo, ne treba posezati za starim primerima i podsećati na to da
je još 1833. godine u Engleskoj jedno osmogodišnje dete bilo
obešeno jer je razbilo prozor. Kamenovanje preljubnika do smrti
i sada se obavlja u nekim muslimanskim zemljama, dok u drugim
sredinama preljuba nije ni prekršaj, pa čak, kao u našoj zemlji, ni
apsolutni brakorazvodni uzrok. No, nije u pitanju samo smrtna
kazna. Običan pregled zakonodavstava koja važe u savremenim dr-
žavama (a da ne govorimo o praksi koja nije javno obnarodovana)
pokazaće da su neki po uobičajenom shvatanju laki oblici krimi-
nala kažnjivi dugotrajnim vremenskim kaznama. Već je pomenut
primer Južnoafričke Republike, gde međurasni seksualni odnos
po pravilu povlači za sobom robiju. Narodni sud u Avganistanu
je 19. oktobra 1984. osudio Žaka Abušara (Abouchar), novinara
francuske televizije, na osamnaest godina zatvora zbog ilegalnog
prelaska granice. 17

16 Furman v. Georgia, 408 u.S. 238 (1972).
17 Posle protesta i intervencije najviših ličnosti francuskog političkog i javnog života
Abušar je pušten, ali to ne umanjuje zastrašujući efekat kazne na druge novinare.
59