Page 179 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

Treba ponovo istaći da postoji veliki broj ovakvih država, gde
se režimi ni najmanje ne trude da izrade bilo kakav ideološki
program. U kleptokratijama jedini zadatak države je da obezbedi
diktatoru, oligarhiji i njihovim čankolizima izvore prihoda i za-
dovoljstava. Oni se ne brinu ni o kakvoj legitimaciji.
Čak i tamo gde postoje ustavni prividi, ili cinično restriktivni
ustavi poput čileanskog, vlade nacionalne bezbednosti ne mogu ni
njih da se pridržavaju pa stalno pribegavaju uvođenju vanrednog ili
ratnog stanja, kada se ukida i ono malo garantija pravne državnosti
koja u ustavu formalno postoji. I pomenuti čl. 8. čileanskog ustava,
takav kakav je, mora se čitati imajući na umu da su istovremeno s
ustavom usvojene i prelazne odredbe, na osnovu kojih se njegova
primena faktički odlaže bar za osam godina od stupanja na snagu
(1981. godine). Za to vreme će vojna hunta obavljati sve najvažnije
zakonodavne i pravne funkcije. Prema trinaestoj prelaznoj odredbi,
osmogodišnji mandat predsednika republike počinje tek 1981, a
prema četrnaestoj tu će funkciju bar do 1989. godine vršiti general
armije Augusto Pinoče Ugarte, koga niko nikada nije izabrao na
taj položaj. Petnaesta prelazna odredba mu još daje pravo da, čak i
ne pitajući ostale članove svemoćne hunte, proglašava “izvanredno
stanje i stanje katastrofe”, čime se on, naravno, izdašno služi da bi
gonio “teroriste” kojima se ne sviđa ovakva vrsta “demokratije”.
Ovo se stanje obnavlja svakih šest meseci.
U Paragvaju vanredno stanje postoji punih dvadeset i devet
godina.
Pošto je pojednostavljena do smešnog, logika događaja koji su
se odigrali u Lesotu 1970. godine vredi da bude izneta. Poglavica
Leabua Džonatan (Jonathan), januara te godine, na osnovu ustava
raspisao je izbore, na kojima je, pored njegove, učestvovala i opo-
ziciona partija s blagim socijalističkim programom, pod vođstvom
Ncu Mohelea (Ntsu Mokhehle). Kada su prebrojali oko 60 odsto
glasova, bilo je jasno da će opozicija dobiti izbore. U tom trenutku
predsednik vlade obustavio je brojanje, proglasio vanredno stanje
i stavio ustav van snage. Uhapšeni su ne samo opozicioni lideri,
među kojima na prvom mestu sam Mohele, nego i sam kralj Le-
sota! Posle više od dve godine pobednik na prekinutim izborima,
Mohele, pušten je iz zatvora, jer ga je Džonatan “pomilovao”. 75

75 za taj i slične događaje u Africi vidi H. odera oruka, Punishment and Terrorism in
Africa, Kampala-nairobi-Dar es Salaam, east African Literature Bureau, 1976, str.
59 i dalje.
179