Page 179 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 179

Treba ponovo istaći da postoji veliki broj ovakvih država, gde
                      se režimi ni najmanje ne trude da izrade bilo kakav ideološki
                      program. U kleptokratijama jedini zadatak države je da obezbedi
                      diktatoru, oligarhiji i njihovim čankolizima izvore prihoda i za-
                      dovoljstava. Oni se ne brinu ni o kakvoj legitimaciji.
                         Čak i tamo gde postoje ustavni prividi, ili cinično restriktivni
                      ustavi poput čileanskog, vlade nacionalne bezbednosti ne mogu ni
                      njih da se pridržavaju pa stalno pribegavaju uvođenju vanrednog ili
                      ratnog stanja, kada se ukida i ono malo garantija pravne državnosti
                      koja u ustavu formalno postoji. I pomenuti čl. 8. čileanskog ustava,
                      takav kakav je, mora se čitati imajući na umu da su istovremeno s
                      ustavom usvojene i prelazne odredbe, na osnovu kojih se njegova
                      primena faktički odlaže bar za osam godina od stupanja na snagu
                      (1981. godine). Za to vreme će vojna hunta obavljati sve najvažnije
                      zakonodavne i pravne funkcije. Prema trinaestoj prelaznoj odredbi,
                      osmogodišnji mandat predsednika republike počinje tek 1981, a
                      prema četrnaestoj tu će funkciju bar do 1989. godine vršiti general
                      armije Augusto Pinoče Ugarte, koga niko nikada nije izabrao na
                      taj položaj. Petnaesta prelazna odredba mu još daje pravo da, čak i
                      ne pitajući ostale članove svemoćne hunte, proglašava “izvanredno
                      stanje i stanje katastrofe”, čime se on, naravno, izdašno služi da bi
                      gonio “teroriste” kojima se ne sviđa ovakva vrsta “demokratije”.
                      Ovo se stanje obnavlja svakih šest meseci.
                         U Paragvaju vanredno stanje postoji punih dvadeset i devet
                      godina.
                         Pošto je pojednostavljena do smešnog, logika događaja koji su
                      se odigrali u Lesotu 1970. godine vredi da bude izneta. Poglavica
                      Leabua Džonatan (Jonathan), januara te godine, na osnovu ustava
                      raspisao je izbore, na kojima je, pored njegove, učestvovala i opo-
                      ziciona partija s blagim socijalističkim programom, pod vođstvom
                      Ncu Mohelea (Ntsu Mokhehle). Kada su prebrojali oko 60 odsto
                      glasova, bilo je jasno da će opozicija dobiti izbore. U tom trenutku
                      predsednik vlade obustavio je brojanje, proglasio vanredno stanje
                      i stavio ustav van snage. Uhapšeni su ne samo opozicioni lideri,
                      među kojima na prvom mestu sam Mohele, nego i sam kralj Le-
                      sota! Posle više od dve godine pobednik na prekinutim izborima,
                      Mohele, pušten je iz zatvora, jer ga je Džonatan “pomilovao”. 75

                      75  za taj i slične događaje u Africi vidi H. odera oruka, Punishment and Terrorism in
                        Africa, Kampala-nairobi-Dar es Salaam, east African Literature Bureau, 1976, str.
                        59 i dalje.
                                                                                     179
   174   175   176   177   178   179   180   181   182   183   184