Page 176 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 176
protiv terorizma. Pošto teror po pravilu teži da porađa terorizam,
ova borba se nikada neće uspešno okončati.
Imajući u vidu neprihvaćenost i mutnu prirodu “vrednosti”
koje čuva i kojima teži, “ideologija” države nacionalne bezbednosti
izgleda siromašno i neprivlačno. Neki režimi se čak i ne trude da
je proklamuju, dok drugi, čineći to, najviše podsećaju na fašizam.
Smatra se da je prvi pokušaj da se ciljevi ove vrste izričito formulišu
nastao u Brazilu, kao uvod u vojni puč 1964. godine. U svakom
slučaju, prema tom nacrtu država nacionalne bezbednosti dobila
je i svoje ime. Pod izvesnim uticajem savetnika iz SAD i Brazilaca
koji su tamo studirali, ovaj nacrt nastao je u brazilskoj Višoj vojnoj
školi. Osnova takvog plana počiva na sledećim premisama. Jedna
od njih je hegemonija Brazila, podržanog Sjedinjenim Američkim
Državama, nad Latinskom Amerikom. Druga je potreba za eko-
nomskim razvojem, koja iziskuje savršeni red i neograničenu vlast.
Treća je neophodnost da se gvozdenom rukom uklone svi protiv-
nici, koji prestaju da budu politički oponenti i postaju kriminalci.
Ako izostavimo prvo obeležje (koje najviše liči na Hitlerovo
shvatanje geopolitike i teorije o životnom prostoru) zato što druge
slične države bez stanovništva, teritorije i resursa, kakve poseduje
Brazil, ne mogu da ga imaju, ostali elementi ovakve doktrine mogu
se prepoznati na mnogim drugim mestima.
Ono što takvi sistemi, naime, žele da predstave kao najpro-
gresivnije, najvažnije i neodložno jeste ekonomski rast, koji oni
brkaju s ekonomskim razvojem. U ime toga cilja, veruje se, mogu
se privremeno ukinuti “luksuzna” dobra, kao što su ljudska prava
svih vrsta, slobode pojedinaca i grupa. Kada se jednom taj cilj
postigne, rigidna disciplina će se navodno ukinuti i stvoriće se
uslovi za demokratiju, koju će elita tobože blagonaklono podariti
narodu. Na žalost, ovaj se cilj nikada neće ostvariti i time režimi
države nacionalne bezbednosti dovode sebe u ugodan položaj, u
koji se stavljaju i autoritarni sistemi druge vrste: vlada stalno traži
od naroda požrtvovanje, strpljivost i poslušnost, jer su pred njom
izuzetno važni zadaci. Ona istovremeno priželjkuje da te zadatke
nikada ne izvrši, pošto bi joj to oduzelo legitimitet; čak ako kojim
čudom postavljene ciljeve uspe da ostvari, ona će pronaći nove,
koji će je dalje držati na mestu na kome se nalazi. (Jedan će biti
maločas pomenuta borba protiv terorizma.)
Razvoj se, međutim, ne postiže zato što čak i onu meru privred-
nog rasta, koja se ponegde i zabeleži, ne prate nikakve strukturne
176