Page 176 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 176

protiv terorizma. Pošto teror po pravilu teži da porađa terorizam,
            ova borba se nikada neće uspešno okončati.
               Imajući u vidu neprihvaćenost i mutnu prirodu “vrednosti”
            koje čuva i kojima teži, “ideologija” države nacionalne bezbednosti
            izgleda siromašno i neprivlačno. Neki režimi se čak i ne trude da
            je proklamuju, dok drugi, čineći to, najviše podsećaju na fašizam.
            Smatra se da je prvi pokušaj da se ciljevi ove vrste izričito formulišu
            nastao u Brazilu, kao uvod u vojni puč 1964. godine. U svakom
            slučaju, prema tom nacrtu država nacionalne bezbednosti dobila
            je i svoje ime. Pod izvesnim uticajem savetnika iz SAD i Brazilaca
            koji su tamo studirali, ovaj nacrt nastao je u brazilskoj Višoj vojnoj
            školi. Osnova takvog plana počiva na sledećim premisama. Jedna
            od njih je hegemonija Brazila, podržanog Sjedinjenim Američkim
            Državama, nad Latinskom Amerikom. Druga je potreba za eko-
            nomskim razvojem, koja iziskuje savršeni red i neograničenu vlast.
            Treća je neophodnost da se gvozdenom rukom uklone svi protiv-
            nici, koji prestaju da budu politički oponenti i postaju kriminalci.
               Ako izostavimo prvo obeležje (koje najviše liči na Hitlerovo
            shvatanje geopolitike i teorije o životnom prostoru) zato što druge
            slične države bez stanovništva, teritorije i resursa, kakve poseduje
            Brazil, ne mogu da ga imaju, ostali elementi ovakve doktrine mogu
            se prepoznati na mnogim drugim mestima.
               Ono što takvi sistemi, naime, žele da predstave kao najpro-
            gresivnije, najvažnije i neodložno jeste ekonomski rast, koji oni
            brkaju s ekonomskim razvojem. U ime toga cilja, veruje se, mogu
            se privremeno ukinuti “luksuzna” dobra, kao što su ljudska prava
            svih vrsta, slobode pojedinaca i grupa. Kada se jednom taj cilj
            postigne, rigidna disciplina će se navodno ukinuti i stvoriće se
            uslovi za demokratiju, koju će elita tobože blagonaklono podariti
            narodu. Na žalost, ovaj se cilj nikada neće ostvariti i time režimi
            države nacionalne bezbednosti dovode sebe u ugodan položaj, u
            koji se stavljaju i autoritarni sistemi druge vrste: vlada stalno traži
            od naroda požrtvovanje, strpljivost i poslušnost, jer su pred njom
            izuzetno važni zadaci. Ona istovremeno priželjkuje da te zadatke
            nikada ne izvrši, pošto bi joj to oduzelo legitimitet; čak ako kojim
            čudom postavljene ciljeve uspe da ostvari, ona će pronaći nove,
            koji će je dalje držati na mestu na kome se nalazi. (Jedan će biti
            maločas pomenuta borba protiv terorizma.)
               Razvoj se, međutim, ne postiže zato što čak i onu meru privred-
            nog rasta, koja se ponegde i zabeleži, ne prate nikakve strukturne

      176
   171   172   173   174   175   176   177   178   179   180   181