Page 178 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 178

Pored vere u ekonomski rast, koji ne može biti sam sebi svrha,
            a uz to je, kao što smo videli, iluzoran, ovakvi sistemi pokušavaju
            da se oslone i na neke tradicionalne vrednosti u nadi da će se
            opravdati i dobiti bar podršku neukih i zatucanih. Koliko je takva
            “ideologija” sakata i neinspirativna najbolje pokazuje ustav koji je
            proklamovala čileanska vojna hunta: on čak nije smogao snage da
            ta dobra pozitivno izrazi. Njegovi se autori nadaju da će, iskazujući
            ono protiv čega su, pokazati šta vole:

                  Svaka delatnost pojedinca ili grupe koja je usmerena na
                  to  da  propagira  doktrine  neprijateljske  prema  porodici,
                  ili koje zagovaraju nasilje ili shvatanje društva, države ili
                  pravnog poretka totalitarnog karaktera ili zasnovano na
                  klasnoj borbi, nezakonita je i protivna institucionalnom
                  kodeksu Republike. (čl. 8, st. 1)

            Izjavljivanje ljubavi porodici omiljeno je utočište autoritarnih re-
            žima ove vrste, jer se time ljudi preusmeravaju od širih interesa na
            uže. Kada se bolje pogleda, ova odredba nema nikakvog političkog
            smisla. Je li protivnik porodice onaj koji se zalaže za pravo žene na
            pobačaj, ili onaj koji je za legalizaciju razvoda, ili su to pripadnici
            elite u čije prerogative uvek spadaju izdržavanje skupih ljubavnica
            i drugi seksualni “podvizi’? Kult porodice je jedno od najlicemer-
            nijih obeležja fašistoidnih sistema.
               Pominjanje totalitarizma i klasne borbe je, isto tako, negativ-
            no određenje ovakvih sistema prema svom glavnom bauku, koji
            inače zovu “komunizam”. Kao što smo već više puta pominjali,
            tamo je vrlo lako biti označen za komunistu. Izraz “totalitarizam”
            podrazumeva u njima samo diktaturu proletarijata i druge leve
            političke ciljeve, mada su se u teoriji, od osnovnog dela Hane Arent
            (Arendt)  pa sve do sada, bez obzira na razlike, kao totalitarni
                     74
            označavali i sistemi krajnje desnice, pre svega nacionalsocijalistič-
            ki. Kao što mogu da posvedoče mnogobrojni Hitlerovi saradnici
            koji su tamo našli utočište, ni u jednoj zemlji ovakve orijentacije
            nikada nije bio uhapšen i mučen zagovornik ideja nacističkog ili
            fašističkog totalitarizma. Štaviše, moglo bi se, misleći na Čile, reći
            da bi pod udar čl. 8 ustava, kada bi savesno bio primenjivan, prvo
            trebalo da dođu sam predsednik Pinoče i članovi njegove hunte.


            74 nav. delo.
      178
   173   174   175   176   177   178   179   180   181   182   183