Page 184 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 184

Staljinistički terorski sistem
            Zapisnici s velikih moskovskih suđenja u četvrtoj deceniji ovoga
            veka u potpunosti su objavljivani, čak i prevođeni na strane jezike i
            rasturani van SSSR. Oni su sadržali neverovatne iskaze starih bolj-
            ševika i sužnjeva carističkih kazamata, koji su najednom priznavali
            da su oduvek bili agenti, ne samo Ohrane, nego i svih mogućih
            stranih obaveštajnih službi. 79
               Pažljivi čitalac je takođe mogao da vidi da se presude oslanja-
            ju isključivo na priznanja. Od materijalnih dokaza na svim tim
            suđenjima tužilaštvo je podnelo samo telefonski imenik Berlina,
            iz koga se dalo ustanoviti toliko da je neko, ko je navodno bio
            špijunska veza optuženih, stvarno živeo u tom gradu, i honduraski
            pasoš jednog od optuženih, čime se jedino moglo dokazati da on
            ima dvojno državljanstvo.
               Svi su osuđeni oglašeni krivima za terorizam, iako se – ako se
            ne računa Molotovljev pad u jarak – moglo navesti samo nekoliko
            žrtava, koje nisu ubijene vatrenim oružjem, nego, u najpovoljnijem
            slučaju po optužbu, umrle pod nejasnim okolnostima. Jedini stvar-
            no ubijeni funkcioner bio je Kirov, i za to su na prvom suđenju
            odgovarali Zinovjev, Kamenjev i drugovi. Međutim, na posled-
            njem velikom procesu, gde su glavne figure bili Buharin i Rikov,
            optužba se približila istini: na klupi se nalazio i nekada moćni šef
            političke policije Jagoda, koji je po nalogu s višeg mesta, uklonio
            Kirova pa zatim za taj zločin uhapsio i optužio grupu na čelu sa
            Zinovjevim i Kamenjevim. U tom košmaru sve je bilo moguće.
               I, najzad iz zemlje najvećeg humanizma, večito nasmejanih lju-
            di, gde su se snimali razdragani filmovi poput “Pastira Kostje” čulo
            se kako glavni prokurator (nekadašnji menjševik) Andrej Višinski,
            Buharina, koga je nekad Lenjin nazvao “ljubimcem Partije”, opi-
            suje kao “prokletog mešanca lisice i svinje”, a svoj govor na prvom
            velikom moskovskom suđenju završava zahtevom: “Tražim da se
            ovi pobesneli psi streljaju – svi do jednog!”
               Zašto su i ljudi koji nisu bili izloženi sistematskoj indoktrinaciji
            i lišeni drugih obaveštenja verovali svemu ovome? Pored ciničnog i
            lakog odgovora da je velika laž uvek uspešnija od male, pravi razlog
            treba tražiti u ubeđenju, ne samo komunista i njihovih simpatize-
            ra, kako sistem nastao oktobarskom revolucijom kao stvaralačka


            79  Buharin je, između ostalog, bio optužen da je bio agent austrijske, američke i japanske
               policije.
      184
   179   180   181   182   183   184   185   186   187   188   189