Page 177 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

promene, niti poboljšanja u raspodeli. Kao što je dobro poznato,
multinacionalne kompanije, kojima ovakvi režimi pružaju izu-
zetno povoljne uslove, nalaze mnoštvo načina da iz zemlje u koju
ulažu što pre stostruko povrate svoj novac: ono što tamo ostavljaju
ima više oblik napojnice privilegovanoj grupi, odnosno nagrade
onima koji su s njima najviše povezani, pa često drže i položaje u
vladi. Veruje se da su savremene multinacionalne kompanije, po-
sle osude koju su doživele zbog neposrednog mešanja u političke
odnose u drugim zemljama, uglavnom prešle na korupciju kao
glavni i vrlo efikasan oblik uticaja. 73
Da bi se stvorili uslovi za ovakav “razvoj”, u državama nacio-
nalne bezbednosti se održavaju niske nadnice i apsolutna zavisnost
i poslušnost radne snage. Nije otuda nikakvo čudo što su glavne
žrtve terora sindikalni prvaci i organizatori. Dovoljan broj vrlo
siromašnih, koji će se međusobno gložiti oko posla, neophodno je
potreban. Zato se nimalo ne haje za pauperizaciju seoskog stanov-
ništva; time se istovremeno oslobađaju i ogromni prirodni prostori
za nemilosrdnu eksploataciju. Državama nacionalne bezbednosti
nepoznate su brige oko očuvanja prirodne okoline, što je takođe
jedan od elemenata koji ih čini zanimljivim za investicije, koje
su u razvijenijim zemljama ograničene ekološkim obzirima. U
Brazilu se, s obzirom na značaj amazonskih šuma za celu planetu,
uništavanje ovih prostora pretvara i u svetski problem.
Ekonomski rast kao glavni proklamovani cilj i očuvanje privile-
gija uske elite kao glavna svrha čine ovakve režime sasvim neosetlji-
vim na opštedruštvene potrebe. Takve države bezvoljno otaljavaju
one poslove koji se smatraju svojstvenim svakoj organizovanoj
vlasti. Izdaci za higijenu, zdravstvo i obrazovanje stalno se smanju-
ju, a smrtnost dece, jedan od vrlo pouzdanih pokazatelja stvarnog
ekonomskog i socijalnog stanja, penje se i do 30 odsto. S druge
strane, država sve više troši na “odbranu” i na održavanje bezbed-
nosti. Godinu dana posle vojnog puča u Argentini 1976. godine,
budžet za odbranu i policiju popeo se na 1,8 milijardu dolara,
što je tada predstavljalo polovinu ukupne vrednosti argentinskog
izvoza. Dok su plate radnika za to vreme smanjene za 40 odsto,
dohoci u vojsci porasli su za 120 odsto (što čak i nije mnogo, kada
se zna da je inflacija bila skoro 400 odsto).

73 Vidi j. nye, “the multinational Corporations in World Politics”, Foreign Affairs, vol.
53 (1974), str. 156.
177