Page 182 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

vrgavaju “bezbednosnim” proverama u pogledu svoga kadra i
materijala.
Čovek postaje sve “providniji”, njegova se intima sve više sma-
njuje. Da bi dobio zaposlenje, mora da pruži sve podatke o sebi,
uključiv tu i one najličnije, i da se podvrgne psihijatrijskom pre-
gledu. Ako uz to još hoće državnu službu (a država postaje nepo-
sredno ili posredno, glavni poslodavac), biće odbijen jednostavno
zbog toga što se smatra “sigurnosnim rizikom”. To, navodno, nije
zato što je politički protivnik, nego zato što dovodi u pitanje be-
zbednost zemlje. Njegovu procenu onda ne može da daje sud, jer
mu se na teret ne stavlja nikakvo zabranjeno delo, već to čini ad-
ministracija na osnovu pokazatelja kao što su pripadnost nekome
društvu, sklonost ka izvesnoj vrsti literature, pa čak i “ekstremi-
zma” ispoljenog u maloletničko doba.
Jasno je da u sistemu opšteg proveravanja glavni oslonac postaje
policija, gde se stiču odgovarajući podaci. Usavršavanje metoda
prisluškivanja dovodi dotle da nikakav čovekov potez ne može
da ostane skriven i nezabeležen: on je stoga stalno podložan uce-
nama. Radi borbe protiv kriminala, u koji se ubraja i radikalno
mišljenje, stvaraju se ogromne kompjuterizovane kartoteke, u koje
postepeno ulazi svaki građanin. One se od uobičajenih policijskih
dosijea razlikuju po tome što ne sadrže samo naznake o ranijim
sukobima sa zakonom. Centralizovana “banka podataka” zna sve
o svemu: pored čisto policijskih delova, tu su i izveštaji socijalnog
osiguranja o oboljenjima, poslodavaca o disciplinskim merama,
novčanih zavoda i poreskih uprava o zaduženjima, pa čak i bibli-
oteka o pročitanim knjigama!
Jačanje policije ispoljava se, pored povećanog broja policijskih
ustanova i zaposlenih u njima, njenim opremanjem sve savršenijim
sredstvima za delovanje protiv pokazivanja političkog neslaganja.
Za borbu protiv manifestacija i demonstracija proizvode se sve
savršenija sredstva, u koje spadaju različiti gasovi i ostala “manje
smrtonosna sredstva”, kao što su bombe za zaslepljivanje, plastična
municija i projektili koji izazivaju totalne šokove i privremenu
paralizu, ultrazvučne kutije, vozila za distribuisanje elektrošokova
na masu itd. 76

76 Vidi pregled kod F. Višnara, “Policijsko-industrijski kompleksi u savremenim građan-
skim društvima – mehanizmi državne kontrole, represije i torture”, Pogledi, 1984, str.
95 i dalje.
182