Page 183 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

Budžeti za policiju vrtoglavo rastu i to, kako u zemljama koje su
bile suočene s terorizmom ili drugim vrstama militantnog protesta,
tako i u onim koje su toga bile pošteđene. Kao primer prve vrste
može poslužiti SR Nemačka: tamo je budžet Saveznog ureda za
kriminal porastao za dve godine sa 22,4 na 54,7 miliona maraka,
a budžet prave političke policije, Ureda za zaštitu Ustava, za tri
godine se utrostručio. Savezni odred za zaštitu granice (Bundens-
genzschutz), jedini oblik uniformisane federalne policije, koji je od
graničarske jedinice postepeno postao glavni nosilac borbe protiv
terorizma i sličnih pojava, imao je 1969. godine 16.700 pripad-
77
nika, a četiri godine kasnije 22.159. S druge strane, u Norveškoj
su, u deceniji velike stabilnosti i socijalnog mira, izdaci na policiju
porasli sa 195 miliona kruna (1966) na preko 950 miliona (1977)
– kada se ovo povećanje koriguje faktorom inflacije, ono i dalje
iznosi upečatljivih 224 odsto. 78
Sve ove pojave prati i sasvim “legalno” sužavanje građanskih
prava i sloboda. Dozvole za prisluškivanje razgovora ili otvaranje
pisama mogu se srazmerno lako dobiti. Sve su širi izuzeci kada
policija može da pretresa i hapsi bez odgovarajućeg naloga, a i
taj se nalog lakše pribavlja. Istražni zatvor, koji u načelu treba
da bude vrlo kratak, sve više se produžuje, pa može čak da traje
godinama. Za to vreme, sve je više “opravdanih” razloga, zbog
kojih vlasti mogu zatvoreniku da zabrane dodire s braniocima i
članovima porodice. Branilac sve češće ne može da razgovara sa
svojim klijentom u četiri oka. I, konačno, osuđeni “ekstremisti”
(među kojima je po pravilu mnogo više levih no desnih), opet iz
razloga bezbednosti, podvrgavaju se režimu potpune izolacije, koja
se graniči s ljudski neizdržljivim.
Ni oni koji s najvećom zabrinutošću posmatraju ovakav razvoj
ne tvrde da u svim razvijenim građanskim državama postoji već
potpuni sistem države nacionalne bezbednosti, niti da je državni
teror na pragu. Zato bi trebalo da se steknu još neki uslovi, među
koje spadaju i dublja privredna kriza i uspešno organizovanje mi-
litantnih marginalnih snaga. Međutim, ako se takve ili slične stvari
dogode, arsenal terora ne treba tek stvarati – on je na dohvat ruke.

77 A. Funk – F. Werkentin, In Richtung einer neuen Analyse der Polizientwicklung in
Westeuropa, Berlin, Berghof – Stiftung für Konfliktforshung, 1977.
78 H. Lorenzten, “Strukturdaten zur Polizientwicklung in Westeuropa, einige Daten zur
entwicklung der norwegischen Polizei”, CILIP, i, 1978, str. 10 i dalje.
183