Page 172 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 172

Istovremeno, ulizice, karijeristi i fanatizovani pripadnici pokre-
            ta “Omladina maršira s Masijasom” stvaraju predsednikov kult.
            Među najvažnije njegove titule spadaju “Veliki majstor obrazo-
            vanja i kulture”, “Vrhovni general armije” i “Jedinstveno čudo
            Ekvatorijalne Gvineje”.
               Masijasu je smetalo što vlada srazmerno malom zemljom od
            oko 400.000 stanovnika, od kojih je trećinu oterao u izbeglištvo.
            Broj je uporno hteo da uveća na više od miliona. Kada je zvanični
            popis počeo da “podbacuje”, odmah je obustavljen. Međutim, šef
            Statističkog ureda za Rio Muni (kontinentalni deo zemlje, koja
            obuhvata i nekoliko ostrva), bio je neoprezan i objavio da tamo
            ima samo 136.000 stanovnika. Taj nesrećni čovek, po imenu Sa-
            turnin Antonio Ndongo, ubijen je na najsuroviji način. Predsednik
            je, kako se sam hvalio lično naredio da mu se odseku uši, noge i
            ruke, “kako bi naučio da broji”.
               Uvidevši da je diktator do kraja razvio svoje paranoidne crte i
            da i njima samima preti opasnost, preživeli saradnici-rođaci orga-
            nizovali su pobunu i svrgnutog Masijasa izveli na sud. Na suđenju,
            gde se nije smeo pominjati period posle 1975. godine, kada je
            pučistička garnitura zauzimala najvažnije položaje, utvrđeno je da
            se broj Masijasovih žrtava penje na 80.000 (20 odsto stanovništva),
            ali je za njega zatražena 101 smrtna kazna zbog isto toliko ubistava,
            gde je pouzdano dokazano da ih je sam naredio ili učestvovao u
            njihovom izvršenju.
               Masijas je pogubljen 29. septembra 1979. godine. Međutim,
            grupa njegovih rođaka i bliskih saradnika, oslobodivši se patolo-
            škog vođe, nije mnogo izmenila stanje u Ekvatorijalnoj Gvineji,
            što opet pokazuje da terorski sistem svoje ekscese i osobenosti
            duguje ličnosti vrhovnog vođe, ali može da zadrži osnovne oso-
            bine sve dok postoje svi preduslovi za njega, među kojima je
            glavni strah. 70
               Strah povlašćene i ugrožene grupe upotpunjava se ličnom strep-
            njom njenih vođa. Teror je sistem prožet strahom. Uplašeni vladaju
            zastrašenima. Razbijanje toga lanca straha, strepnje i zebnje prvi je,
            hrabar, opasan, ali neophodan korak u borbi protiv terora.





            70  Bliže o ekvatorijalnoj gvineji vidi m. Lignier-goumaz, La Guinée Equatoriale, Paris,
               Harmattan, 1980. i isti, Guinée Equatoriale. De La Dictature des Colons à la dictature
               des Colonels, genève, editions du temps, 1982.
      172
   167   168   169   170   171   172   173   174   175   176   177