Page 171 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

godine bio neprikosnoveni poglavar Centralnoafričke Republike
i kasnije car Centralnoafričke Carevine, i Francisko Masijas Ngu-
ema, od 1968. godine predsednik Ekvatorijalne Gvineje.
Zadržimo se na poslednjem, čija je povest kod nas najmanje
poznata. Osim toga, Masijas je bio jedini od ove trojice koji je u
sopstvenoj zemlji bio osuđen, umesto da, kao drugi, živi u sra-
zmernoj lagodnosti emigracije.
Francisko Masijas Nguema Bijogo Negue Ndong bio je veran
podanik dok je Ekvatorijalna Gvineja bila posed Frankove Španije.
Čak je i svoje pravo ime Msié promenio tako da zvuči više “špan-
ski”. Dok su drugi protivnici kolonijalizma trunuli po zatvorima,
Masijas je od mirnog činovnika postao Špancima ugodni političar
i predvodio delegaciju svoje teritorije na proslavi dvadesetogodi-
šnjice Frankovog preuzimanja vlasti. Posle sticanja nezavisnosti,
Masijas vešto, služeći se svim sredstvima, eliminiše sve ugledne
gvinejske ličnosti i postepeno ih zamenjuje svojim rođacima.
Duboko iskompleksiran čovek, Masijas strepi pred obrazova-
nim ljudima, a prezire običan narod. Kada je postao predsednik,
zabranio je upotrebu reči “intelektualac”: na jednoj sednici vlade,
1973. godine, zbog tog je “prekršaja” na licu mesta kaznio svog
ministra prosvete. Konačno čišćenje Masijas sprovodi pošto je pre
toga inscenirao “udar”, koji je navodno pripremao njegov ministar
spoljnih poslova. Iz ovih ili onih razioga ubio je sve članove vlade,
koja se konačno svela na tri ministra, od kojih je jedan imao čak
pet resora. Kada je u jednoj srednjoj školi neko razbio Masijasovu
sliku – koja se, naravno, svuda nalazila – uhapsio je i decu i rodi-
telje i smesta streljao odgovornog ministra.
Opsednut bezbednošću, Masijas je u glavnom gradu Santa Isa-
bel oko svoje predsedničke palate stvorio neku vrstu praznog pro-
stora, iselivši stanovnike svih okolnih kuća i zatvorivši katedralu.
Posle jedne od svojih ženidbi, predsednik Ekvatorijalne Gvineje
osigurao se i sa te strane: naredio je da se ubije šest bivših ljubavni-
ka njegove nove supruge; sedmi “dokazani” partner ove seksualno
aktivne žene spasao je glavu – pošto je bio stranac, bio je samo
proteran. Kao što je Staljin konačno više voleo svoju “bližnju”
daču od Kremlja, tako je i Masijas sve češće napuštao svoj pred-
sednički geto u prestonici da bi živeo u nekoj vrsti stoprocentno
obezbeđenog, luksuznog bunkera. Nemajući više poverenja u svoje
zemljake, svoju je ličnu gardu ojačao kubanskim i severnokorej-
skim oficirima.

171