Page 168 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

Strah i sumnjičavost Josifa Visarionoviča samo su rasli s učvr-
šćivanjem njegovog položaja. Boris Volin, tadašnji glavni ured-
nik “Rabočaje Moskve”, pamti kako ga je 1928. godine generalni
sekretar panično napao kada se naglo mašio za džep da izvadi
maramicu. Mere obezbeđenja koje su Staljina kasnije okružavale
teško se mogu opisati. Put od Kremlja do njegove najbliže dače
delom je vodio kroz jedan krak moskovske podzemne železnice,
koji ničem drugom nije služio. Sama dača je bila opasana visokim
zidovima i drugim preprekama i obezbeđivala ju je čitava divizija
odreda bezbednosti. Sobe u zgradi bile su asimetrično raspoređene,
kako se uljez ne bi mogao lako snaći. Odluku u kojoj sobi će noćiti
Staljin je donosio u poslednjem trenutku. Izraz “noćiti” nije baš
prikladan, jer se on nije usuđivao da legne do jutra. To je uticalo
i na radno vreme njegovih saradnika, koji su morali da ostaju u
svojim kancelarijama sve do pred zoru.
Naročito je poznat Staljinov strah da ne bude otrovan. Prema
iskazu njegove kćeri, sve su namirnice koje je on trošio morale
biti pregledane, a na banketima je uvek pio samo iz “svoje” boce.
Proveravan je čak i vazduh u sobama. 66
Uzajamno prožimanje strahova u terorskom sistemu nije pot-
puno naslikano ako se nema u vidu i prilika koju tiraninova strep-
nja pruža njegovoj okolini za uzajamna obračunavanja. Svi svedoci
se slažu da je Staljina, obuzetog stalnim strahom, bilo srazmerno
lako ubediti da je neki njemu do tada blizak čovek u stvari sumnjivi
tajni neprijatelj. To je za dostavljača moglo da znači odlučujuću
prednost – dok na njega ne dođe red. Međutim, uhvatiti se u kolo
terora na njegovom čelu značilo je i onako privremenu egzaltaciju.
Još uvek ostaje tajna jesu li se ovi ljudi mirili s time da su vrhunske
slasti vlasti kratkotrajne, ili su mislili da su oni ti odabrani, koje
će mimoići uobičajeni tok.
Da bi se ovo ilustrovalo i da bi se pokazalo koliko malo vredi
ljudski život u terorskom spletu, vredi ponoviti jednu neproverenu
anegdotu, koju saopštava Voslenski:

66 Staljinova domaćica, koja mu je kuvala čaj, uhapšena je zato što je jedan paketić čaja
bio oštećen; to je bio pouzdan dokaz da je htela da ga otruje. Da bi krivica bila ube-
dljivija, ili iz birokratske inercije, njoj je stavljeno na teret i podmetanje požara iako je
ona bila ta koja je pravovremeno sprečila teže posledice jednog kratkog spoja (zbog
čega je dežurni električar već ležao na robiji). Vidi A. Kuusinen, Bog ruši svoje anđele,
zagreb, globus, 1981, str. 162.
168