Page 167 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

iskaljuju na drugima. Osobina agresivne strepnje u tome je što se
ispoljava kao sklonost ka uništavanju izvora opasnosti. Kako su ti
izvori mnogobrojni i čudni, jer ova vrsta straha nije zasnovana na
uobičajenoj proceni okolnosti, želja za uništavanjem nikada se ne
može ispuniti ni zaustaviti. Nesvesni cilj takvog strašljivca je sve-
moć, jer drugo sredstvo da se savlada strah ne postoji. Kako svemoći
nema, kao ni kraja izvorima opasnosti, začarani krug je zatvoren.
Pošto je naterao druge da mu priznaju sve vrline, terorist je
uveren i da je odvažan. Već pominjani Dionisije Stariji, tiranin
Sirakuze, zamerio je Platonu i to što ga nije priznao za najhra-
brijeg od svih ljudi. On, međutim, ne samo što je ubio sebi oda-
nog čoveka, samo zato što je sanjao da je veleizdajnik, što bi se
možda moglo i objasniti kao glupa surovost, nego je ispoljavao
i sve druge osobine neprekidne zastrašenosti. Nije dozvoljavao
da mu se priđe s oštrim predmetom, pa mu se čak ni kosa nije
smela rezati makazama. Pre ulaska u njegove odaje, svako, pa čak
i njegov sin, morao je da svoje odelo zameni haljinama koje su
mu davale dvorske sluge. Dionisijev brat je jednom hteo da mu
na pesku nacrta položaj nekoga mesta i za to se poslužio mačem
jednog stražara: smrtno zastrašen, tiranin je naredio da se neopre-
zni vojnik, koji je tako lako dao oružje, pogubi. Govorio je da se
naročito boji svojih prijatelja, jer zna da su pametni, a pametan
čovek je radije gospodar no da trpi nekoga nad sobom. “I tako
je”, piše Plutarh, “vladareva duša bila ispunjena svom nesrećom
koju donosi kukavičluk.” 65
Staljina, čoveka koji je sebi izabrao ime “čeličnog”, neposredna
okolina smatrala je takođe kukavicom. “Najgenijalniji vojskovođa
svih vremena”, koji je sebi konačno dodelio čak i pomalo smešnu
titulu generalisimusa, za vreme Drugog svetskog rata proveo je
na frontu svega jedan sat. Hruščov tvrdi da je Staljin posle 22.
juna 1941. bio obuzet malodušnošću i očajem, a na Dvadesetom
kongresu KPSS pozvao je maršala Vorošilova da posvedoči o Sta-
ljinovom strašljivom držanju za vreme građanskog rata. Oprezni
Vorošilov (koji je umeo da preživi veliko čišćenje Crvene armije)
ostao je dosledan sebi: samo je potvrdno klimnuo glavom. Odlu-
čujuću noć između 6. i 7. novembra 1917. godine Staljin nije
proveo u Smoljnom, što su bili dužni da učine svi boljševički vođi,
nego u privatnom stanu.

65 nav. kod m. Sperber, nav. delo, str. 78.
167