Page 169 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

Kada se jednom u Gruziji Staljin vozio u svoju omiljenu
daču u Gulripšu, Berija je, ne dajući za to nikakvo
67
objašnjenje, naredio komandiru mesne milicije da se sakri-
je u žbun pokraj puta i da pri nailasku automobila puca u
vazduh. Milicioner se nije usudio da ne izvrši naređenje
svog zastrašujućeg šefa. Čim se čuo pucanj, Berija, koji je
sedeo pored Staljina, teatralno ga je zaštitio svojim telom.
Strelca su izvukli iz žbuna, ali je Staljin, protivno Berijinom
proračunu, hteo da ga lično sasluša. Pre no što je nesrećnik
uspeo da otvori usta, Berija ga je ustrelio i istovremeno pao
pred vođom na kolena: “Oprostite mi, nisam mogao da se
uzdržim i ubio sam hulju. Gruzinac koji puca na Staljina!”
Staljin ne samo što je oprostio svom spasiocu, nego ga je
još više zavoleo. 68

Bilo bi pogrešno strepnju Josifa Visarionoviča Džugašvilija – Sta-
ljina svesti na ovaj zbir anegdota. I pored bljutavih hvalospeva, i
pored titule generalisimusa, i pored pretenzija da, uz to što je klasik
marksizma i najsjajniji vojskovođa svih vremena, bude i najveći
lingvist, ekonomist i biolog, Staljin nije bio podoban operetskom
diktatoru, već i strpljiv, prepreden i prilagodljiv političar i taktičar.
O tome svedoči i činjenica da je savladao ogromnu protivrečnost
između sopstvene tvrdnje da su Sovjetskim Savezom od samog
početka vladali špijuni, dvoličnjaci i izdajnici (uključiv tu i partij-
ske sekretare na svim nivoima) i potrebe da ta ogromna zemlja i
dalje funkcioniše i odbrani se u ratu. Naravno, on je sve porazne
posledice svojih političkih poteza pripisivao drugima, koje je izvo-
dio na sud i streljao, pa je time, pored straha koji je ulivao svima,
dobijao i odobravanje onih koji su trpeli.
Složenost i, da tako kažemo, dublju i višu dimenziju njegovog
straha pokazao je Staljinov odnos prema rukovodstvu Crvene ar-
mije. Tuhačevski, Jakir, Bliher, Uborevič i drugi bili su ljudi u
najboljim godinama, koji su se prekalili i popeli na visoke vojne
položaje još u revoluciji i građanskom ratu. Skršivši stare boljševi-
ke Staljin ih je osećao kao najveću opasnost. Istovremeno, bio je
svestan da SSSR-u predstoji rat, jer Hitler nije krio svoje ambicije

67 Lavrentij Berija, poslednji Staljinov šef političke policije, pogubljen je ubrzo posle nje-
gove smrti. o karakteru Berije i veštini laskanja vidi r. tucker, Stalin as Revolutionary,
new York, norton, 1981, str. 441 i dalje.
68 m. Voslensky, nav. delo, str. 71.
169