Page 164 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 164
koji su se izrodili u kleptokratiju. Međutim, kada bi se u njegovom
tekstu reč “vlast” zamenila rečju “teror”, on bi zasluživao veću
pažnju, jer bi ukazivao na neke motivacione mehanizme njegovih
nosilaca, koji izazivanjem totalnog straha žele da sačuvaju one svoje
prednosti koje se redovnim delovanjem društvenih i političkih
mehanizama ne mogu održati.
Pokušajmo da budemo jasniji: obična je istina, bar za onoga
koji polazi od marksističkog poimanja društva, da celokupni
društveno-ekonomski sistem i oblik države koji on stvara služe
tome da štite postojeće odnose u proizvodnji i raspodeli, koji
privileguju jedne delove društva na štetu drugih. Kada takav
sistem funkcioniše na uobičajen način, tj. bez velikih potresa i
neuravnoteženosti, a da se on nije iscrpeo, potrebna mera prisile
i zastrašivanja nije tolika da bi se moralo pribeći teroru. Stabil-
nost društva, pa i postojanost društvenih prednosti, održavaju
se celokupnim delovanjem ekonomskih, ideoloških, moralnih,
pravnih i represivnih činilaca. Kada većina njih otkaže, ili kada
polarizacija postane takva da se privilegije manjine ne mogu
pravdati, pa naravno ni održavati na taj način, osećaj ugroženosti
onih koji uživaju u postojećem stanju postaje sve jači i za njih
nesnosan. Sistem se mora veštački održavati i održava se sredstvi-
ma koja svima onima koji se osećaju tako ugroženim izgledaju
najefikasnija, jer su najdrastičnija: golim nasiljem i njegovim
zastrašujućim učincima.
Patologija države-ružnog sna može se uporediti s kanceroznim
oboljenjem: pod utiskom da brane celi organizam, neke ćelije
bujaju do te mere da ga napadaju i guše. Umesto da bude jedna
od funkcija države, represija postaje jedina njena funkcija; umesto
da se društveno-ekonomski sistem (ma koliko bio podložan kritici
s etičkog ili nekog drugog stanovišta) održava usklađenim delo-
vanjem svih onih elemenata koji ga čine efikasnim, on se održava
na silu. Ovo bi se moglo izraziti i modernijim rečnikom: struk-
turno nasilje, koje postoji u svakom klasnom društvu i predsta-
vlja minulo nasilje vladajuće klase, opredmećeno u društvenim
institucijama, koje ne dopuštaju svakom čoveku da se potpuno
ispolji (razotuđi) i gone ga da se pomiri s ulogom koja mu je tako
dodeljena, zamenjuje se neposrednim nasiljem, destrukcijom ljudi
i njihovih dobara i pretnjom takvim uništenjem. 63
63 za ovu vrstu terminologije vidi j. galtung, “Violence, Peace and Peace research”,
Journal of Peace Research, 1969, str. 168.
164
