Page 165 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

Ako se pokuša primeniti na terorske sisteme poput nacistič-
kog i fašističkog, ili na savremenu državu nacionalne bezbednosti,
koji kao zajedničku osobinu imaju nemogućnost kapitalizma da
(iz razloga koji nisu svuda isti) deluje i traje na uobičajen način,
učinkom ekonomskih zakonitosti, ovakav odgovor ima izvesnu
vrednost. Zapamtimo, ipak, da je jedan od motiva za teror jak
strah na strani onih koji terorišu.
Osvrnemo li se sada na Takerove tvrdnje, moraćemo se složiti s
tim da je najviša gradacija terora po pravilu povezana s izuzetnim
položajem vrhovnog despota ili tiranina, koji se predstavlja kao
bogolik, sveznajući, premudar, i u svakom pogledu predimenzioni-
ran. U to on sam veruje, dok su drugi podeljeni u one koji takođe
iskreno dele to uverenje, one koji se pretvaraju da tako misle, one
koji su primorani tako da misle i one što ništa ne misle. Takvi su
bili, ili imali tendenciju da budu, azijatski despoti, ruski samodršci,
kraljevi u državi Zulu, Hitler i Staljin, da o živima ne govorimo.
Što se tiče njihovih podanika, može se govoriti o prihvaćenoj ili
neprihvaćenoj despotiji, već prema tome koliki je deo stanovništva
pod uticajem religije ili neke druge dogme smatrao da je to stanje
prirodno i da je vrhovni vladar ili vođ zaista biće blisko božan-
skom, sa svim obeležjima vidovitosti i beskonačne moći saznanja,
s jedne strane, i nepredvidljivih, nasumičnih izliva neobrazloženog
gneva, s druge strane. 64
Dilema, koju je Orvel literarno izrazio, pitanjem da li Veliki
Brat stvarno postoji (na koje, kao što smo videli, Taker odgovara
potvrdno), u stvari je pitanje je li takav vođ neminovni proizvod
nekih političkih sistema ili im se on nameće svojim specifičnim
sposobnostima u trenucima kada oni posustaju ili se degenerišu.
Drugim rečima, ne krije li se iza toga velikoga lika oligarhija koja
istura jednu jedinku, jer je svesna da se ona vrsta masovne oda-
nosti, ljubavi i obožavanja, koji se na izvestan libidinozan način
mogu ispoljiti prema jednom čoveku, ne mogu očekivati i prema
grupi ljudi.

64 Kada je o Staljinu reč treba bez ikakvog komentara preneti svedočenje dr gojka ni-
koliša: “šta smo mi bez Staljina i šta će biti od nas ako bi on – umro? to ne smije
nikako da se dogodi. ja sam u to doba bio već prilično odmakao u studiju medicinskih
nauka, raskrstio odavna s Bogom i stajao na čvrstom tlu fizičkih i bioloških zakona.
Pa ipak... Staljin ne može umrijeti! za sovjetsku medicinu, pošto je usvojila dijalektički
materijalizam, ne postoje nerješivi problemi, pogotovo ako je u pitanju Staljinov život.
nisam siguran da sam u takvom bezumnom maštanju bio potpuni osamljenik.” Korjen,
stablo, pavetina. Memoari, zagreb, Liber, 1981, str. 126.
165