Page 139 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

39
vike, skoro sve članove Politbiroa i Centralnog komiteta SKP(b)
i tako reći ceo generalitet (tj. sve sposobne oficire u njemu).
Među terorske pronalaske toga sistema spada i tvrdnja da je
dojučerašnji verni saradnik, funkcioner i borac bio sve vreme
agent stranih, kontrarevolucionarnih sila. Ova vrsta obrta, ovo
“raskrinkavanje”, ima višestruki učinak. Teror naoko liči na pravi
“crveni” teror, jer pogađa kontrarevolucionare. Međutim, stvara
se mnogo jači osečaj nesigurnosti, jer se ne može imati poverenje
ni u koga. Paradoksalno je, ali psihološki vrio eflkasno, ono što
mnogi teroristi rade: oni tvrde da je njihov režim istovremeno
jak, “pobedonosan” i omiljen, ali i da je slab, ugrožen i nagrižen
opasnim neprijateljima na najvišim mestima. Time se, i bez po-
trebe da se broj žrtava proširuje, stvara jača teskoba u širem krugu
zastrašenih. Dok god nasilje pogađa samo ljude koji se, makar i
nategnuto, mogu smatrati protivnicima sistema, oni koji su mu
iskreno i otvoreno odani mogu se smatrati bezbednim, a oni koji
su latentni protivnici mogu da se spasu ćutanjem i neaktivnošću.
Sve dok je ono usmereno samo na istaknutije ljude, “mali” se čovek
može uzdati u svoju beznačajnost. Sada takvih sigurnih ograda
više nema.
Konačno, žrtve su se prestale tražiti među istaknutim boljševi-
cima koji su se, makar i u blagom obliku unutarpartijske rasprave,
ikada sukobili sa vrhovnim vođom. Elemenat osvete kao da se
izgubio. U kasnijem periodu težnja je da se predupredi nastajanje
mogućih protivnika ili da se stvori utisak potpune nesigurnosti i u
samom vrhu time što žrtva može da postane i najodaniji staljinist.
Ako se ustali, teror mora nečim da se hrani. Kada se mehanizam
stavio u pogon, rezultat je mogao ispasti sasvim neočekivan. Ni
krivica nije više konstruisana na osnovu nekih elemenata biogra-
fije, nego je ona služila za stvaranje dosijea o unapred određenoj
krivici. Kao što je to Balzak (Balzac) u jednom svom romanu
odavno pronicljivo primetio, policijska istraga u političkim stva-
rima ne pokreće se na osnovu materijala koji postoje u dosijeima,
nego se dosijei vade onda kada se smatra da je istraga nužna iz
drugih razloga. 40

39 od 1.966 delegata na XVii kongresu SKP(b), tzv. “Kongresa pobednika”, održanog 1934.
godine, u čistkama je ubijeno 1.108. treba imati na umu da je većina delegata na tom
skupu bila izabrana po Staljinovom ukusu.
40 o. de Balzak, Sjaj i beda kurtizana, Beograd, Kultura, 1950 (prevod marka Vidojkovića).
139