Page 135 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

prelazu iz 1963. u 1964. godinu, ubijeno je u Ruandi bar 10.000
pripadnika plemena Tutsi. 36
Kada se uništava manjina, genocidni elemenat postaje sasvim
upadljiv. Tako je bilo s Jermenima u Turskoj, od druge polovine
XIX veka pa sve do kulminacionog pokolja i proterivanja za vreme
prvog svetskog rata, 1915. godine. Dok su se jermenske žrtve za vre-
me pogroma pod sultanima merile stotinama hiljada, u poslednjem
slučaju, pod “modernizovanim” mladoturcima broj se popeo na
skoro dva miliona ubijenih i prognanih. U traženju objašnjenja za
ovaj masakr tri okolnosti padaju u oči. Pre svega, to je tradicionalna
podozrivost prema nacionalno i verski drukčijoj manjini. Zatim,
u toku rata je ojačala sumnja da su Jermeni mogući tajni saveznici
Rusije. I, konačno, i u ovom slučaju elemenat zavisti nije nimalo
za potcenjivanje. Jermeni su bili “uspešna” manjina i držali su u
svojim rukama više od polovine turskog uvoza, oko 40 odsto izvoza
i skoro 80 odsto unutrašnje trgovine. Ove potencijale za genocid
ozakonile su i podstakle vlasti, jer je u trenucima krize i neuspeha
u miru ili poraza u ratu, uvek dobrodošao unutrašnji neprijatelj.
Poređenje sudbine Jermena u Turskoj i plemena Hutu u Bu-
rundiju pokazuje da se u prvom slučaju uopšte nisu birale žrtve,
jer je cilj bila potpuna fizička likvidacija, dok se u drugom počelo
s uništavanjem socijalno najviših slojeva, jer potpuno istrebljenje
većine na kratak rok nije moguće.
Fizičku likvidaciju tradicionalnog vođstva i istaknutih poje-
dinaca, u prvom redu obrazovanih Ijudi, povezanu s uništenjem
nacionalnih ili etničkih struktura i kulture, koji izazivaju apatiju
i gubljenje volje za otpor, pa i život, mnogi autori nazivaju psiho-
loškim genocidom. On može da dovede i do nezdrave težnje za
asimilacijom i do potpunog samopreziranja, što neki smatraju da
se desilo s Ircima sistematskom britanskom politikom još od 1366.
godine. “Pripadanje prezrenoj društvenoj grupi uzima danak od
celokupne funkcije ličnosti.” 37

Teror kao način vladanja
Za razliku od genocidnog terora – mada granice nisu sasvim jasne
kada nije u pitanju sasvim određena nacionalna ili etnička grupa

36 Vidi n. Wingert, No Place to Stop Killing, Chicago, mody Press, 1974.
37 r. Fields, “Psychological genocide”, u m. Hoefnagels, nav. delo, str. 168. Vidi i L. Kuper,
Genocide. Its Political Uses in the Twentienth Century, new Haven, Yale university
Press, 1981.
135