Page 137 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 137
Poučan je primer Urugvaja. Propast tamošnjih na izgled do-
bro utemeljenih i starih demokratskih institucija došla je posle
pojačane aktivnosti tupamarosa, grupe koja je preduzimala i tero-
rističke akcije, ali je bila protiv tada legalne Komunističke partije
Urugvaja (dok je ova za uzvrat osuđivala metode tupamarosa). I
pored toga, vlade koje su postojale posle vojnog puča nastavile
su da ubijaju i muče članove KPU dugo pošto su malobrojni
tupamarosi bili sasvim uništeni. Kao što smo videli, tamo retroak-
tivnim zakonom nije bila zabranjena samo Komunistička partija,
nego i sve druge “marksističke” i “promarksističke” stranke i
političke grupe, a njihovi pripadnici rizikovali su zatvor, torturu
i nestanak.
Pošto je društveno-ekonomski razlog postojanja takvih siste-
ma terora potpuno oslobađanje prostora za nesmetanu i ničim
ograničenu delatnost domaćih i stranih investitora i za održava-
nje položaja zemljoposedničke oligarhije, na naročitom su uda-
ru sindikalni lideri i organizatori. Samo u 1980. godini u maloj
Gvatemali nestalo je ili ubijeno bar 165 rukovodilaca radničkih
sindikata, i ubijeno 311 predvodnika odgovarajućih organizacija
poljoprivrednika. Slična je situacija u Čileu, Salvadoru, Boliviji
38
i mnogim drugim zemljama. Sindikalne vođe je, uostalom, lako
optužiti da su komunisti, jer se zalažu za prava radnika.
Kao što je već napomenuto, sličnu vrstu sumnje izazivaju svi
oni koji pokazuju humanitarnu brigu ili sažaljenje za sirotinju,
naročito ako povodom toga, kao dr Filartiga i njemu slični, nešto
žele da preduzmu. U tom smislu stradaju i mnogi katolički sve-
štenici, za koje se nikako ne može reći da su komunisti.
Zbog svoje sposobnosti da artikulišu društvene zahteve i indi-
vidualnu patnju na način koji je istovremeno pristupačan i teško
podložan cenzurisanju, umetnici su oduvek izazivali veliki gnev
državnih terorista. Kada se unište politički vođi, umetnici teže da
zauzmu njihovo mesto u predstavi masa, a u slučaju genocidnog
terora ili nasilne asimilacije postaju jedini čuvari nacionalnog ili
etničkog identiteta i kulture. Dužnost da se traži istina i ispoljava
skepsa pridružuje im i naučnike, naročito one iz oblasti društvenih
nauka. Pravilo je da se i jedni i drugi najlošije provode kada je reč
o tretmanu u zatvorima i logorima. S obzirom na srazmerno visok
38 The Travail of the Gautemalan Trade Union Movement, Washington Councii of He-
mispheric Affairs, 1981.
137