Page 144 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

priznanje samo po sebi proizvodilo nove kandidate za gonjenje,
čiji je broj, što se lako može pretpostaviti, rastao po geometrijskoj
progresiji, kao neki samrtničko-groteskni lanac svetog Antuna.
U uzaludnoj želji da se iskupe i da vođi pokažu od njega toliko
željenu ljubav, osumnjičenima se neprekidno pružala prilika da
pokažu “odanost putem izdaje”, da potkazujući sebi najbliže i naj-
draže potvrde koliko više vole državu, partiju i velikog Staljina od
svega što bi im kao običnim ljudima, a ne ljudima novoga kova,
bilo emocionalno bliže i preče. Iz razloga koje smo već pomenuli,
islednik nije mogao da se zaustavi na ovim priznanjima i terorski
aparat morao je da ih sledi, što je ponekad dovodilo i do posledica
koje bi u drugoj vezi bile komične.
Jedna od takvih priča poslužila je verovatno Vladimiru Voj-
noviču kao uzor za njegovog vojnika Čonkina. Želeći slavu, neki
Silakov predstavio se organima bezbednosti u Kijevu kao dezerter
iz Crvene armije, koji je na čelu velike antisovjetske zavere. Iz te
prijave ispilila se priča o tome kako je u zaveri učestvovala cela
jedinica u kojoj je Silakov služio zajedno s oficirima. Uhapšeni su
svi pripadnici toga odreda, pa i mnoge njihove žene, Silakovljeve
dve sestre, otac i hroma majka. Zatvorili su mu i strica, koji ga
je samo jednom video: taj je čovek, nekadašnji kaplar u carskoj
vojsci, postao “caristički general”. Ceo kijevski zatvor napunio se
učesnicima Silakovljeve zavere. Posle pada Ježova, predimenzio-
niranost celoga slučaja postala je jasna njegovim naslednicima, pa
je postupak obnovljen i osumnjičeni su pozvani da povuku svoja
priznanja. Plašeći se novoga trika, mnogi nisu hteli: opet ih je
trebalo podvrgnuti mučenju, sada da bi smanjili svoju kontrare-
volucionarnu ulogu. 46
Silakov je pravi amater prema nekim drugim denuncijantima,
o kojima je tada s ponosom pisala štampa. Jedan aktivist u Odesi
uspeo je čak da “raskrinka” dvesta trideset ljudi. I, naravno, po-
stupak je u svakom slučaju morao da se vodi.
Tako je došlo dotle da u toku velikih čistki bude izvršeno iz-
među 500.000 i 3.000.000 smrtnih presuda raznih specijalnih
47
sudova, koji su delovali tajno i bez pravila postupka, i da populacija
kažnjeničkih logora, koja je kasnije gubila život zbog nepodnošlji-
vih uslova života i rada, naraste do neverovatnih razmera. Žrtva
je, ponavljamo, mogao biti svako: nije je spasavalo ni poznavanje
46 Vidi Conquest, nav. delo, str. 380 i dalje.
47 reč je o najnižim i najvišim procenama.
144