Page 142 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 142

poredili terorsku praksu sa proklamovanim idealima
                  režima. No, kada bi ti metodi ostali sasvim nepoznati, ne
                  bi postizali svoje zastrašujuće učinke. Tako sistem terora
                  deluje putem postojanog sistema glasina, kroz privatne
                  razgovore i lične dodire. Ovo je đavolska lukavost celoga
                  aranžmana: ko god pomene vladavinu terora, samim tim
                  sarađuje s njom. 44


            Drugi razlog za širenje kruga žrtava leži u sopstvenoj dinamici te-
            rora. Kao i svaki poduhvat u politici i ljudskom društvu uopšte, on
            počiva na manje ili više određenom, izričito ili prećutno, jasnije ili
            nejasnije formulisanom planu, koji velika grupa izvršilaca sprovodi
            na administrativan način, unoseći u sve to niz dopunskih pobuda,
            ambicija, tumačenja, razumevanja i nesporazuma. Kada se uz to te-
            rorska direktiva daje sasvim uopšteno, jer se ne želi sasvim otkriti ili
            potiče iz ličnog stalno promenljivog osećanja bezgranične ugrože-
            nosti vrhovnog posednika vlasti, ona je samo niz parola, poziva na
            mržnju i budnost prema uopštenom neprijatelju. Sve to dovodi do
            krajnje neodređenosti, ali je jedna tendencija uvek sigurna: bolje
            je učiniti više no manje, bolje biti stroži nego popustljiviji, budniji
            no izgledati uspavan, nezadovoljan nego samozadovoljan, bolje je
            preceniti nego potceniti protivnika. Opšta mržnja kao podstrek
            teroru pretvara se od opravdanja u uputstvo za progonioce, a tra-
            ženje spasa na strani žrtava izaziva talas dostava, koji se dopunjava
            i prilikom što je teror pruža frustriranim i nezadovoljnim ljudima
            da naškode onima koji im smetaju.
               To je naročito upadljivo tamo gde se sistem terora u vidljivoj
            meri oslanja na paralelne i pomoćne organizacije. Zadovoljavanje
            lične mržnje jedna je od nagrada za njihove članove. Hitler je to
            vrlo dobro znao kada se još 1930. godine ovako obratio pripad-
            nicima nirnberških odreda SA:

                  Kada budemo uzeli vlast, svaki od vas, drugovi moji, imaće
                  nekoliko sati vremena i prilike da se snažnom rukom osveti
                  za sve ono što ste do sada prepatili, i što ćete još prepatiti. 45





            44 A. de Swaan, nav. delo, str. 44-45.
            45  nav. kod e. reiche, “From ‘Spontaneous’ to Legal terror: SA, Police, and the judiciary
               in nürnberg, 1933-1934”, European Studies Review, 1979, str. 241.
      142
   137   138   139   140   141   142   143   144   145   146   147