Page 113 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

ljudska prava pod vođstvom Martina Lutera Kinga, a naročito
belačke organizacije i dobrovoljci koji su tom pokretu pomagali,
a na njemu su se, međutim, nalazili i sasvim bezazlene skupine
“hipija”, dobrotvorna društva i naučna udruženja. 10
Suprotnost je još veća tamo gde se sumnjivim smatraju članovi
političkih partija čiji se predstavnici nalaze u parlamentu, a ne
retko i u samoj vladi, što je obično slučaj s komunistima. Politička
policija je, dakle, navikla da klasifikuje ljude, ne prema lojalnosti
formalnom ustavnom poretku već prema sopstvenim procenama
o bliskosti suštini društveno-ekonomskog sistema – zato se i može
lakše doći u parlament nego u njenu milost. Ona mora da postane
cinična prema formalnim ustavnim i zakonskim ovlašćenjima i
naviknuta da građane u suštini smatra neravnopravnim. Svi ovi
elementi specijalizovane političke policije mogu je lako pretvoriti u
srž terorskog aparata. Uz to, pošto su im se u “predterorsko” vreme
praštala različita krivična dela pri obavljanju funkcije, kao što su
provale, falsifikati, povreda tajnosti prepiske itd., pripadnici takvih
formacija mogu očekivati da će im se, kada im budu povereni još
“oštriji” zadaci, progledati kroz prste i za najteži kriminal.
Policijske snage koje će se prvenstveno starati o zaštiti ustavnog
poretka neophodne su svakoj državi sve dok su socijalni i politički
uslovi ovakvi kakve poznajemo ili bar dok međunarodni odnosi
imaju i onu komponentu, koja se sastoji u težnji da se podrije
politička stabilnost drugih država. Prema tome, politička policija,
naročito onda kada je pod dovoljno efikasnim nadzorom demo-
kratski ustrojenih visokih državnih organa, nije zlo samo po sebi,
nego ustanova koja se tek s promenom u političkom vrhu može
lako zloupotrebiti. Ona ostaje oruđe.
Karakteristično je za izrazito manjinske i elitističke sisteme
terora to što ili stvaraju političku policiju, koja nije adaptacija
“klasične” već od početka svesno zamišljeno oruđe terora, ili se
koriste nekim paralelnim organizacijama, koje čak drže izdvojene
od državnog aparata. Zadatak otkrivanja pravih protivnika ustav-
nog poretka (ma kakav on bio) u ovakvim slučajevima bledi pred
osnovnom svrhom izazivanja straha.
Takvi su famozni “tonton-makuti” (Tonton-Macoutes) u Hai-
tiju, koje je otac sadašnjeg diktatora, “Papa-Dok” Divalije (Du-

10 Vidi C. Perkus, CONTELPRO: the FBI Secret War on Political Freedom, new York, monad
Press, 1975; D. Wise, The American Police State, new York, random House, 1976.
113