Page 112 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

Ovakvu osnovnu odluku sprovode organi upravne vlasti uz
saradnju s paralelnim ili pomoćnim organizacijama, koje su u au-
toritarnim sistemima česte. U tom pogledu postoje prilično velike
razlike. Nekada je teror prepušten službama za borbu protiv sva-
koga kriminala, redovnoj politici i redovnom sudstvu. Međutim,
oni se često ne smatraju dovoljno pouzdanim i efikasnim, pa je
teror češće vezan za posebne formacije, koje se osnivaju tako reći
samo za terorske svrhe ili se takvom cilju prilagođavaju.
Po samoj svojoj definiciji, tzv. politička ili “tajna” policija naj-
bolje trpi ovakvo prilagođavanje. Ova ustanova, koja potiče iz
apsolutizma da bi bila preuzeta i modernizovana u buržoaskim
državama, za to ima sve preduslove jer u mnogo manjoj meri pod-
leže nadzoru javnosti ili predstavničkih tela. Njen se budžet ne zna,
njeni službenici nisu uniformisani i mnogi od njih se pretvaraju da
imaju druga zanimanja, većina akcija su poverljive prirode, a spisi
zaštićeni propisima o državnoj tajni. Što je najvažnije, dela kojima
se one bave su najopasnija sa stanovišta političkog sistema, jer bi
njihovo uspešno izvršavanje moglo predstavljati nepopravljivu šte-
tu – dovelo bi do obaranja ili temeljite izmene toga sistema. Zato
otkrivanje takvih dela tek pošto su izvršena i potonje kažnjavanje,
pa i najstrože, njihovih izvršilaca izgledaju prekasni: preventiva
je skoro isključivi zadatak tajne policije. Da bi ona bila sasvim
uspešna, svi stanovnici ne mogu se, kao kod običnog kriminala,
smatrati za podjednako opasne ili neopasne – jedan njihov deo
je po prirodi stvari više sumnjiv, tj. ovakva služba smatra da je on
skloniji političkom prestupništvu nego drugi.
Ovi osnovi za sumnju ne dobijaju se nikako drukčije nego
sopstvenom procenom nečijeg ponašanja, koje inače nigde nije
zabranjeno. Setićemo se da je to u stvari traganje za ponašanjem
koje odaje mišljenje, pa je u tom pogledu svaka politička policija
Orvelova “policija misli”. Pod upravom dugovečnog i tvrdokor-
nog Edgara Huvera (Hoover), osobe koju se nisu usuđivali da
taknu ni najjači američki predsednici, pomenuti FBI (koji nije
samo politička policija) sledio je izrazito desnu opštu orijentaciju
svoga šefa, koja je odražavala i stav stvarne društvene elite u SAD.
Spisak grupa i organizacija u koje se FBI infiltrirao preko svojih
agenata-provokatora bio bi smešan kada ne bi delovao zlokobno.
Pored militantnih (ali uvek levih) radikalnih pokreta, kao što su
bili Crni Panteri ili Udruženje studenata za demokratsko društvo,
tu su bili i naglašeno pacifistički i nenasilni crnački pokret za

112