Page 118 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 118

državaju diktaturu još oštrijim sredstvima, iz principa, ali i radi
            uzgrednog zadovoljavanja nekih svojih interesa i nagona. Za uz-
            vrat, zvanični organi svoju zahvalnost zato što ubijaju i muče iste
            one koje proganja vlast, ispoljavaju tako što im opraštaju i sva
            ubistva, mučenja i silovanja koja nisu u zvaničnom programu, ali
            se dešavaju ljudima prema kojima je režim ravnodušan. Smatra se
            da su takve grupe najbrojnije u Srednjoj Americi, kao na primer
            u Salvadoru, Dominikanskoj Republici i Gvatemali. U Domini-
            kanskoj Republici je, početkom prošle decenije, dejstvom ovakvih
            odreda nestajalo prosečno jedno lice dnevno, dok se u Gvatemali,
            u istom razdoblju, taj broj peo na skoro deset. U toj zemlji operi-
            salo je i operiše više od dvadeset grupa za likvidaciju neprijatelja
            države, s imenima kao što su “Bela ruka”, “Purpurna ruža” i “Nova
            antikomunistička organizacija”. U poređenju s ukupnim brojem
            stanovnika Gvatemale, ovo je porazan odnos. Stanovnicima SAD,
            čija je vlada doprinela ovakvoj situaciji pomažući da se 1954. go-
            dine svrgne umereno progresivistički predsednik Arbens (Arbenz),
            jedan latinoamerički autor ovako je pokušao da predstavi razme-
            re zvaničnog i poluzvaničnog nasilja u Gvatemali, koja se inače
            smatra vernim saveznikom SAD i po klasifikaciji Džin Kirkpatrik
            spadala bi u “dobroćudne” autoritarne režime. Uzevši za osnovu
            samo dvanaest sedmica u 1971. godini, to bi, tvrdio je on, bilo kao
            kada bi u istom razdoblju u SAD vladine agencije, potpomognute
            grupama kao što su Kju Kluks Klan i slične, ubile 41.000 ljudi,
            među kojima i najuglednije građane. 14
               U Čileu se Čileanska antikomunistička akcija (ACHA) “speci-
            jalizira” za proganjanje pripadnika urođeničkog naroda Mapuče,
            koji su odnekud svi komunisti, naročito ako imaju ugleda i traže
            neka osnovna prava za svoju etničku grupu. 15
               Svi objektivni posmatrači tvrde da policijske snage otvoreno
            tolerišu zločine “odreda smrti”, čak i onda kada ih, kao u Paragvaju,
                                                                 16
            “sačinjavaju duševno bolesna i seksualno poremećena lica”.  Istra-
            ga koja se u takvim slučajevima sprovodi sasvim je neozbiljna: od
            123 ubistva koja se, samo u brazilskom gradu San Paulu, pripisuju
            “eskadronima smrti” između novembra 1968. i juna 1970. godine




            14  V. Perera, “guatemala: Always la Violencia”, The New York Times Magazine, 30. jun
               1971, str. 71.
            15 izveštaj međunarodnog saveta za indijanske ugovore, Ženeva, 22. oktobar 1984.
            16 e. Herman, nav. delo, str. 119.
      118
   113   114   115   116   117   118   119   120   121   122   123