Page 115 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

U Ekvatorijalnoj Gvineji je glavno oruđe terora predsednika
Masijasa Ngueme bila organizacija “Mladi marširaju s Masijasom”
(Juventud en marcha con Macias).
Orvel je sažeo takva iskustva i nazreo dalji razvoj događaja kada
je glavnu terorsku instituciju svoje izmišljene totalitarne države
nazvao “Ministarstvo ljubavi”.
Nepoverenje šefova terora prema postojećem državnom apa-
ratu može postojati i kada teroru nisu prethodila demokratska
vremena. Pored lične diktatorove svite ili bivših kriminalaca, za tu
se svrhu onda koriste paralelne, po pravilu partijske organizacije.
Nacistički policijski aparat predstavljao je i danas teško razmrsivi
konglomerat državnih i partijskih službi, kojim je ipak konačno
zagospodarila nedržavna ustanova u obliku oružane formacije Na-
cionalsocijalističke stranke – Zaštitnih odreda, poznatijih po skra-
ćenici SS (Schutzstaffeln). I uža politička policija, koja je tek pošto
su nacisti preuzeli vlast obrazovana pod imenom Tajne državne
policije (Gestapo – Geheime staatspolizei), bila je malo državna,
što je uostalom bilo u skladu s nacionalsocijalističkim principom
vođe, koji je na samom vrhu spajao državu i partiju.
U Italiji je stanje bilo slično, ali terminološki obrnuto. Dr-
žavna institucija imala je izrazito “partijski” naziv: Dobrovoljna
ustanova za suzbijanje antifašizma (OVRA – Opera volontaria per
la Repressione Antifascista). Međutim ona je pretežno bila klasična
tajna policija i smatrala se “blažom” od pravih fašističkih ustanova,
koje su ostale poznate po slobodnom korišćenju razularenog faši-
stičkog bašibozuka u vidu tzv. “skvadrista” i po pronalasku novog
ponižavajućeg metoda mučenja u obliku nasilnog pojenja žrtava
ricinusovim uljem.
Musolinijev (Mussolini) uzor slede i savremeni fašistoidni
režimi i države nacionalne bezbednosti. Pošto oni za razliku od
originalnog fašizma, nemaju prave podržavajuće političke parti-
je, pa svoj u suštini pretorijanski karakter mešaju sa, od fašizma
preuzetim, korporatističkim crtama, i njihova oruđa terora pred-
stavljaju odgovarajuću kombinaciju. Važno mesto zauzimaju for-
macije koje tradicionalno nisu imale takvu svrhu. To je vojska,
koja bi prvenstveno trebalo da se stara o nacionalnoj bezbednosti
predupređivanjem i odbijanjem napada iz inostranstva. Pošto je
u takvim sistemima, naročito u Latinskoj Americi, vojska odavno
izgubila tu funkciju i pošto je tamo stvorena fikcija o “agresiji
iznutra” time što su svi protivnici terorskog režima izjednačeni s

115