Page 111 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

Južnom Vijetnamu, gde su njihove snage neposredno, ili koristeći
službe tamošnjeg režima, sprovodile najbrutalniji teror, dok je,
istovremeno, svaki državljanin SAD mogao da računa na veliku
meru zaštite od samovoljnih i svirepih postupaka.
Naravno, “zona terora” u inače neterorskom sistemu ne može
da ostane sasvim izolovana: u SAD su se, na primer, Federalni
biro za istraživanje (FBI) i slične ustanove postarali da i lokalni
protivnici rata u Vijetnamu ne mogu da iskoriste svoja ustavna
prava da bi delovali na vladu bez rizika od maltretiranja, koje je
trebalo da zastraši sve njihove istomišljenike.

SUBjekTI TeRORA
U sistemu terora postoje tri glavna subjekta. Jedan je sam vršilac
terora (nazvali bismo ga “terorist” kada oznaku “terorizam” ne bi-
smo zadržali za metode borbe protiv vlasti), drugi je žrtva nasilja,
a treći je predmet zastrašivanja.

Terorske službe
Za razliku od terorizma, kod terora su sva tri osnovna subjekta
kolektivna. Vršilac terora ili “državni terorist” je, u stvari, sama
vlast. Osnovnu odluku da se teror primeni donose uvek najviši
organi, glavni odlučioci u državi, bilo da su tako ustavom označeni
ili de facto vrše takvu funkciju. Priče o tome da takvi organi “nisu
znali” za teror uvek se ispostavljaju kao netačne. Zanimljivo je,
međutim, da se one izmišljaju ne samo posle eventualnog raspada
terorskog sistema, kako bi se izbegla odgovornost, nego se one
šire i na vrhuncu terora da bi se uz postizanje straha najveći deo
mržnje kanalisao u pravcu nižih delova hijerarhije. To je karakte-
ristično za ličnu tiraniju, kada “veliki vođa” često želi da inspiriše
i ljubav i strah, i obožavanje i užas, i da – prozaičnije – zadrži
mogućnost za nagle zaokrete ako doza terora postane prejaka, pa
da gnevu naroda žrtvuje neku manje važnu figuru. I zaista, žrtva
terora u tome vidi neku utehu pa ne osporava ceo sistem, nego
neke njegove “devijacije”. Kao što je bagdadska sirotinja nekada
priželjkivala da se među njom pojavi Harun al Rašid, koji bi mi-
lostivo saslušao šta rade njegovi doglavnici i strogo ih kaznio, tako
su i bezbrojni pošteni i savesni sovjetski građani uzvikivali: “Kada
bi za ovo samo saznao drug Staljin!” Uostalom, najbešnji period
Staljinovog terora i dalje se uporno zove “ježovščina”, po imenu
šefa Staljinove tajne policije.

111