Page 110 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 110
krivičnom sankcijom, samo zato što se za neku osobu sumnja
da je izvršila krivično delo. Tortura se izdvaja, jer je ona takva
mera par excellence: ona je po uobičajenim merilima zabranjena
i kao kazna. Međutim, njoj se pridružuju i drugi postupci, kao
što su npr. dugotrajno lišavanje slobode (“preventivni zatvor”)
ili uzimanje talaca. Uzimanje talaca je upadljivo i zato što vlast
tim postupkom i sama priznaje da je reč o nevinim licima: ona,
naime, preti njihovim smaknućem ako se pravi krivac ne prijavi
ili ako neko treći, čak u budućnosti, posle uzimanja talaca, učini
nešto ili propusti da to učini.
Strogo govoreći, prilikom ovakvog određivanja trebalo bi tor-
turu kao metod isleđivanja ili zastrašivanja van postupka utvrđi-
vanja krivičnih dela odvojiti od mučenja kao svirepe, nečovečne
i ponižavajuće kazne. U duhu navedenih Volterovih napomena,
postojanje takvih kazni bilo bi za drugu vrstu osude, ali ne bi
svedočilo o teroru. U praksi je, kako smo videli, ove dve pojave
teško razlučiti. Štaviše, čak i kada bi bilo moguće mučenje kao
kaznu sasvim izdvojiti i kada izgledi za takvu kaznu ne bi sami
po sebi uticali na metode isleđivanja, pretnja svirepim kaznama
teži da izazove preteranu meru straha, ako ni zbog čega drugoga,
a ono zato što uvek postoji mogućnost osude nevinog, a telesna
kazna je neispravljiva.
Naglašavanje potrebe da primena mučenja i svirepog, nečoveč-
nog i ponižavajućeg kažnjavanja bude sistematska razumljivo je
zato što se, na žalost, povremeni ekscesi ove vrste mogu događati
i u porecima koji nisu terorski, pa su čak nekada sasvim daleko od
toga. Moguće je, štaviše, da sistem terora ne bude celovit, tj. da se
teror primenjuje ograničeno. Ovim se ne misli na neke granice u
metodi, već prvenstveno na to da se terorske mere odnose ili samo
na deo teritorije ili na neke kategorije ljudi.
Prvu vrstu ograničenja dobro poznaje kolonijalizam.
U kolonijalnim posedima demokratskih država činilo se ono
što se u samoj metropoli nikako nije smelo dogoditi. Francuska
vojska i policija primenjivale su u želji da spreče osamostaljenje
Alžira najsvirepije terorske mere, ali se to činilo samo u Alžiru i
samo prema onima koji nisu bili naseljenici francuskog porekla
(“koloni”). Velika Britanija nije birala sredstva u suzbijanju uro-
đeničkih pokreta u Keniji, pa je i u najnovije vreme doživela me-
đunarodnu osudu zbog postupaka u Severnoj Irskoj, koja čak nije
ni kolonijalna teritorija. U sličnom su se odnosu nalazile SAD u
110