Page 107 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

istovremeno saopštavalo pretnju budućim nasiljem potencijalnim
žrtvama, tj. svima onima koji se sa žrtvom mogu poistovetiti. Otu-
da i teror i terorizam imaju dvostruku metu, dvostrukog adresata:
žrtvu nasilja i primaoca pretnje. Konačno, i teror i terorizam su u
neskladu s izvesnim normama političkog ponašanja, koje se, me-
đutim, za teror određuju drukčije nego za terorizam, jer je teror
po pravilu akcija onih koji poseduju i zakonodavnu vlast, dok su
individualni teroristi nesuverene osobe, privatna lica, na drugi
način podvrgnuti nekom pravnom poretku. Na ovaj poslednji
element misli Nikola Milošević kada piše:

Nije svaka prinuda nužno teroristička niti je svaki režim
ko ji prinudnim merama pribegava nužno teroristički. Tek
onda kada prisila postane glavni instrument za otklanjanje
po stojećih društveno-političkih teškoća i tek onda kada za
njenu upotrebu nema više nikakvih pravnih, moralnih i hu-
manih ograničenja, možemo govoriti o teroru. 7

Čini nam se da bi kao merila za poslednju osobinu kod terora
trebalo da posluže najosnovnija ljudska prava i slobode, koje smo
ustanovili u prethodnom odeljku i da bi svaki režim koji prime-
njuje nasilje radi izazivanja straha kod stanovništva, ili njegovih
delova, uz gaženje nekoga od tih prava mogao da se nazove teror-
skim. Bojimo se, međutim, da time odstupamo od opšte prakse i
da ćemo se naći usamljeni, pa prema tome izgubiti i mogućnost
da se sporazumemo. Izgleda da prvo mesto među tim garantijama
treba dati zakonitosti zastrašivanja, čijim se poštovanjem osigurava
minimalna predvidljivost ponašanja i omogućava nevinost. Drugim
rečima, kad god primena nasilja nije unapred određena kazna za
unapred tačno opisano nepoželjno ponašanje te nasilje u vidu kažnja-
vanja nije više samo odvraćanje potencijalnih prestupnika, koje se ne
odnosi ni na koga drugoga, počinje teror. Dok su kod terorizma, zato
što individualni teroristi ili teroristička grupa nisu zakonodavci,
proizvoljnost i nediskriminisanost česte prateće pojave, pa su čak
možda i neizbežna posledica, neodređenost i neizvesnost pretnje
su bitna oznaka terora, jer je nosilac terora, državni terorist, onaj
ko postavlja pravila i sam ih primenjuje.

7 n. milošević, nav. delo, str 142, kurziv naš. ne treba posebno napominjati da ovo

određenje ne smatramo potpunim bez pominjanja straha, što milošević verovatno
pretpostavlja.
107