Page 106 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 106

tuđi vrednosni sudovi vlastitim. Iz tih je razloga neophodno na što
            je moguće objektivniji način utvrditi šta se apstraktno podrazume-
            va pod terorom, odrediti pojam, pa tek onda davati kvalifikaciju.
               Time se, naravno, teroru ne mogu oduzeti negativni prizvuci
            jer je on, već prema merilima koja smo do sada ustanovili, odri-
            canje elementarnih prava i sloboda. Te ocene, međutim, važe za
            sadašnjost, kada su ta merila pouzdano postavljena, a ne i za sve
            akte u daljoj prošlosti, kada ona nisu bila toliko jasna. Čini nam
            se da je u tome istoričnost posmatranja ove pojave, a ne u mirenju
            s time da se svaki slučaj može posmatrati samo izdvojeno, kao
            jedinstven istorijski događaj.
               Stvar postaje složena i zbog toga što se oznaka “teror” upotre-
            bljava kako i za metode vladanja, tako i za metode borbe protiv
            vlasti. Na isti način se koristi i izvedena reč “terorizam”. Tako se
            za teror vlasti kaže da je “teror odozgo”, “proces terora”, “režim
            terora”, ili “državni terorizam”, dok se za teror protiv vlasti govori
            da je “individualni teror”, “teror odozdo”, “agitacioni teror” ili,
            jednostavno, “terorizam”. Naravno, vertikalna upravljenost tero-
            rizma ne može da pokaže sve pravce kojima se on u političkoj
            borbi kreće: individualni teroristi mogu “pomagati” vlastima, bez
            obzira na to da li ona to ne želi ili takvu pomoć svesrdno prihvata
            i podržava. Terorističkim metodama mogu se obračunavati rivalski
            pokreti, od kojih nijedan nije na vlasti, ili pak čine neku vrstu
            vladajuće koalicije; tada je teror sasvim “horizontalan”. Najposle,
            teroristički postupci mogu biti sredstvo međunarodne politike, gde
            su u sukobu dve vlade, a posrednici mogu biti stvarni ili prividni
            “individualni” ili “privatni” teroristi. 5
               Kao što smo to već na drugom mestu obrazložili,  smatramo
                                                             6
            da je najjednostavnije, a najbliže opštem poimanju, izvesnu vrstu
            korišćenja straha radi vladanja nazvati prosto terorom, a slične
            metode, upotrebljene u suprotnom pravcu, terorizmom. U okviru
            ovoga rada zanima nas prvenstveno teror.
               To ne znači da teror i terorizam nemaju zajednička svojstva i od
            njih ćemo početi naš opis. Pre svega, izazivanje straha njihovo je
            najvažnije oruđe, što i sama etimologija kazuje. Zatim, taj se strah
            stvara u političkom cilju, vezan je, dakle, za održavanje ili osvaja-
            nje vlasti. Da bi zastrašivanje uspelo, primenjuje se fizičko nasilje
            prema izabranim žrtvama, koje ne bi bilo terorističko kada ne bi
            5 Vidi V. Dimitrijević, nav. delo, str. 222. i dalje.
            6 isto, str. 23. i dalje.
      106
   101   102   103   104   105   106   107   108   109   110   111