Page 98 - Thomas Mann - Čarobni breg

»suterenske« sfere, gde je Joahim hteo da ga maser izmeri. Tu je bilo čisto i svetlo kao na
klinikama; sve je bilo savršeno belo, a vrata su presijavala od beloga laka, i ona što su vodila
u ordinaciju doktora Krokovskog, na kojoj je ekserčićem bila prikačena naučnikova karta i
do kojih se iz hodnika spuštalo preko još dva stepenika, tako da je soba iza njih dobijala
karakter neke odelite odaje. Ta vrata su bila desno od stepenica, na kraju hodnika, i Hans
Kastorp ih je naročito posmatrao dok je, čekajući Joahima, šetao gore-dole po hodniku. On je
čak video kako neko odande iziđe, jedna dama, koja je došla tu skoro i čije ime još nije znao,
jedna mala, nežna žena, sa kovrdžama na čelu i sa zlatnim minđušama. Ona se duboko naže,
penjući se stepenicama, i podiže suknju, dok je drugom malom rukom, ukrašenom prstenjem,
pritiskala maramicu na usta i tako pogurena gledala negde u prazno svojim velikim, bledim i
unezverenim očima. Tako je hitala ka stepenicama, koračajući sitnim koracima, pri čemu joj
je šuštala donja suknja, onda najednom stade, kao da se nečeg prisetila, pa opet produži put
cupkajući, i izgubi se u stepeništu, stalno pognuta i ne skidajući maramicu sa usta.
Kad je izlazeći otvorila vrata ordinacije, iza nje je bilo mnogo tamnije nego u belom
hodniku: klinička svetlost tih donjih prostorija očigledno nije dopirala čak tamo; mutna
polusvetlost, duboko sumračje vladali su, kao što primeti Hans Kastorp, u analitičkom
kabinetu doktora Krokovskog.