Page 96 - Thomas Mann - Čarobni breg

SUMNJA I RAZMIŠLJANJE

U utorak se navršila nedelja dana kako se naš junak nalazio kod ovih ljudi ovde, i tako je,
kad se vratio sa jutarnje šetnje, zatekao u svojoj sobi račun, račun za prvu nedelju, jedan
čisto izrađen trgovački dokument, zatvoren u zelenkast omot, sa ilustracijom u zaglavlju
(gore je bila primamljiva slika zgrade Berghofa), a levo sa strane ukrašena izvodom iz
prospekta, složenim na uzanom stupcu, gde je razmaknutim slovima spomenuta i
»psihoterapija prema najmodernijim principima«. Sam obračun, napisan kaligrafski, iznosio
je bezmalo tačno 180 franaka, i to na hranu kao i lekarsku negu otpadalo je 12, a na sobu 8
franaka na dan, dalje, na stavku »početna taksa« 20 franaka, a za dezinfekciju sobe 10
franaka, dok su sitniji izdaci, za pranje rublja, za pivo kao i vino popijeno prve večeri,
zaokružavali krajnju sumu. Hans Kastorp nije imao šta da zameri kad je sa Joahimom
pregledao račun. »Istina, meni lekarska nega nije potrebna«, reče, »ali to je moja stvar; ona
je uračunata u cenu pansiona, i ja ne mogu zahtevati da se odbija — kako bi to i bilo
moguće? Za dezinfekciju su malo preterali, jer je isključeno da su utrošili za deset franaka
H2CO da bi ubili Amerikankine klice. Ali, sve u svemu, moram reći da nalazim da je pre
jevtino nego skupo, s obzirom na ono što se pruža.« I tako, pred drugi doručak, oni kretoše u
»direkciju« da plate dug.
»Direkcija« se nalazila u prizemlju: kad se, iza hola, pođe hodnikom pored garderobe i
odeljenja za kuhinju i uspremu, nisu se mogla pogrešiti vrata, utoliko pre što je na njima bio
natpis na porculanskoj pločici. Tamo je Hans Kastorp sa interesovanjem bacio pogled u
trgovačko središte preduzeća. Bio je to čitav mali biro: u njemu je radila jedna
daktilografkinja, a tri činovnika, muškarca, sedela su nagnuta nad pultom, dok je u susednoj
sobi neki gospodin, koji kao da je zauzimao viši položaj šefa ili direktora, radio za jednim
zasebnim velikim pisaćim stolom, i samo bi preko naočara bacio poneki hladan pogled na
klijente, odmeravajući ih poslovno. Dok su svršavali posao na šalteru, dok su im menjali
novac, naplaćivali, davali priznanicu, oni su ostali ozbiljni, skromni i ćutljivi, gotovo u
nekom potčinjenom stavu, kao svi mladi Nemci, koji poštovanje vlasti, državne
administracije, prenose na svaku kancelariju i svaki službeni lokal; ali kad su izišli, idući na
drugi doručak, i kasnije u toku dana, oni su razgovarali malo o uređenju sanatorijuma
Berghof, pri čemu je Joahim, kao starosedelac i poznavalac, odgovarao na pitanja svoga
rođaka.
Savetnik Berens nije bio niukoliko vlasnik i sopstvenik zavoda — mada se na prvi pogled
mogao dobiti taj utisak. Nad njim i iza njega stajale su nevidljive sile koje su se, do izvesnog
stepena, ispoljavale donekle samo u birou: ta sila je upravni odbor, akcionarsko društvo,
kome nije bilo rđavo pripadati, jer je on, po Joahimovom verodostojnom uveravanju, uprkos
visokim platama za lekare i najliberalnijim principima u ekonomiji, svake godine mogao da
podeli svojim akcionarima masne dividende. Savetnik, dakle, nije bio samostalan čovek, on
je bio samo agent, službenik, srodnik viših sila, prvi i najviši, naravno, duša svega, od
presudnog uticaja na celu organizaciju, računajući tu i ekonomat, iako je, kao glavni lekar,
bio naravno iznad svakog bavljenja tim trgovačkim poslovima preduzeća. Rodom iz
severozapadne Nemačke, on je, kao što se znalo, dospeo na ovaj položaj pre mnogo godina,
protiv svoje namere i svoga životnog plana: došao je ovamo zbog žene, čiji ostaci već davno
počivaju na groblju u »Selu« — tom živopisnom groblju sela Davosa, tamo gore, na padini s
desne strane, dublje prema ulazu u dolinu. Ona je bila vrlo ljupka, mada buljava i astenična
pojava, sudeći po fotografijama koje su se nalazile svuda po savetnikovom službenom stanu,