Page 94 - Thomas Mann - Čarobni breg

ograđivanje, onu bezbednost i ono uljuđivanje bludnih instinkata, koji vode uobičajenoj
harmoniji, urednom ljubavnom životu. Ta borba između sila čednosti i ljubavi — jer to je u
stvari posredi — kako se ona završava? Ona se na izgled završava pobedom čednosti. Strah,
pristojnost, čedno gnušanje, drhtava potreba za čistotom, sve to potiskuje ljubav, drži je
sputanu u mraku, dopušta njenim konfuznim zahtevima da samo delimice, ali ni izdaleka ne
u svem mnoštvu i snazi, dođu do svesti i izražaja. Ali ta pobeda čednosti samo je prividna,
samo Pirova pobeda, jer zapovest ljubavi ne može se zagušiti, nad njom se ne može izvršiti
nasilje, potisnuta ljubav nije mrtva, ona živi, u mračnim dubinama svoje tajne ona i dalje teži
da se ispuni, ona probija mađijski krug čednosti i izbija ponovo, iako u preobraženom,
sasvim izmenjenom obliku... A kakav je oblik, kakva maska pod kojom se opet javlja
odgurnuta i potisnuta ljubav? Tako zapita doktor Krokovski i pogleda duž redova, kao da
ozbiljno očekuje odgovor od svojih slušalaca. Ali i to je on sam morao da kaže, pošto je već
rekao toliko stvari. Niko sem njega to nije znao, a on će sigurno još i to znati, to mu se videlo
na licu. Očiju užarenih, bled kao vosak i crne brade, uz to u apostolskim sandalama preko
sivih vunenih čarapa, on sam kao da je simbolički predstavljao tu borbu čednosti i strasti o
kojoj je govorio. Bar takav je utisak imao Hans Kastorp dok je, kao i svi ostali, s najvećom
napetošću čekao da čuje u kom se obliku opet pojavljuje potisnuta ljubav. Žene su jedva
disale. Državni tužilac Paravan brzo pročačka još jednom uvo da bi u odsudnom trenutku bio
spreman i sposoban da dočeka odgovor. Tada reče doktor Krokovski: »U obliku bolesti!«
Simptom bolesti je samo prerušeno ljubavno dejstvo, a svaka bolest preobražena ljubav.
Sad su znali, mada svi možda nisu umeli to da cene. Uzdah prođe dvoranom, a državni

tužilac Paravan značajno klimnu glavom u znak odobravanja, dok je doktor Krokovski
nastavio da razvija svoju tezu.
Hans Kastorp, sa svoje strane, saže glavu da razmisli o onome što je čuo i da se upita da li
je razumeo. Ali kako je bio nevešt u takvoj vrsti razmišljanja, a sem toga malo troma duha
usled zlosrećne šetnje, bilo je lako odvratiti mu pažnju, i zbilja, nju mu odmah i odvratiše
leđa ispred njega i ruka koja je pripadala tim leđima i koja se podiže i savi pozadi, da bi pred
samim očima Hansa Kastorpa podigla svoju upletenu kosu.
Bilo je vrlo mučno imati tu ruku tako blizu pred očima: hteo-ne hteo, čovek je morao da
je posmatra, proučava u svim njenim nedostacima i ljudskim osobenostima kojima se
odlikovala, kao da je gleda kroz uveličavajuće staklo. Ne, zaista, ta ruka nije imala baš ničeg
aristokratskog, ta suviše zdepasta ruka učenice sa kako bilo podsečenim noktima (čovek nije
bio sasvim siguran da su prsti na spoljašnjoj strani zglobova bili sasvim čisti, a koža kraj
noktiju bila je izgrivena, u to nije bilo nikakve sumnje). Hans Kastorp razvuče usne, ali mu
oči ostadoše prikovane za ruku gospođe Šoša, i on se sasvim ovlaš i neodređeno seti onoga
što je doktor Krokovski rekao o buržoaskom opiranju koje se suprotstavlja ljubavi... Mišica
je bila lepša, ta mišica nemarno savijena iza glave, jedva prekrivena rukavom, jer je materija
za rukav bila tanja od materije za bluzu — bila je najlakši til — tako da je ruka bila kao
ozarena lakim sjajem, i bila bi sigurno manje graciozna bez tog prozračnog omota. Bila je u
isto vreme nežna i puna — i sveža, po svemu sudeći. U pogledu nje nije svakako moglo biti
ni govora o nekom buržoaskom opiranju.
Sa pogledom upravljenim na ruku gospođe Šoša, Hans Kastorp je snevao. Kako se samo
žene oblače! Pokazuju ponešto od zatiljka i grudi, preobraze ruke prozirnim tilom... To one
čine u celom svetu da bi izazvale naše čežnjive žudnje. O bože, pa život je bio lep! Bio je lep
baš zahvaljujući tim sasvim prirodnim stvarima kao što je to primamljivo oblačenje žena, —
jer to je bilo sasvim prirodno i tako obično i svuda usvojeno, da se na to jedva i mislilo i to se
dopuštalo nesvesno i bez ikakve galame.