Page 77 - Thomas Mann - Čarobni breg

Ove primedbe su ovde umetnute samo stoga što je mladi Hans Kastorp mislio nešto slično
kad je, posle nekoliko dana, rekao svome rođaku (i pri tom ga pogledao crvenih očiju):
»Smešno je i ostaje smešno, kako je čoveku na stranom mestu u početku vreme dugo. To
jest... ne može biti ni govora da je meni dosadno, naprotiv, mogu reći da se kraljevski
provodim. Ali kad se osvrnem, dakle retrospektivno, razumeš me, učini mi se da sam ko zna
koliko već ovde gore, a već kad se vratim do onog dana kad sam ono prispeo, pa nisam
odmah shvatio da sam stigao, a ti još kažeš: »Pa siđi!« — sećaš li se? — čini mi se da je to
bilo bog te pita kad. To nema apsolutno nikakve veze sa merenjem i razumom, to je čisto
stvar osećanja. Naravno da bi bilo glupo reći: »Mislim da sam već dva meseca ovde« — to bi
bila besmislica. Jedino mogu reći: »Vrlo dugo«.«
»Da«, odgovori Joahim, sa termometrom u ustima, »i ja imam vajde od toga, na neki
način mogu da se držim za tebe, otkako si ovde.« I Hans Kastorp se nasmeja što je Joahim to
kazao tako jednostavno, bez ikakvog objašnjenja.