Page 76 - Thomas Mann - Čarobni breg

kretanja na vazduhu, potom opet počinak u stolici, u sedam večera koja je, kao i svi obedi
uostalom, donosila sa sobom izvesnu napetost i zanimljivosti svoje vrste, kojima se čovek
mogao radovati, a posle toga, baciš po koji pogled u stereoskopsku kutiju, u kaleidoskopski
dogled i kinematografski bubanj ... Hans Kastorp je već znao uprste program za ceo dan,
iako bi bilo preterano tvrditi da se već bio, kako se to kaže, » aklimatizirao«.
U suštini bilo je nečeg čudnovatog u tom aklimatiziranju na stranom mestu, tom —
ponekad i mučnom — prilagođavanju i menjanju navika, čemu se čovek podvrgava skoro
radi same promene i sa određenom namerom da je, tek što se prilagođavanje završi ili ubrzo
potom, opet napusti i vrati se u ranije stanje. Kao prekid i intermeco umeće čovek te
promene u glavni tok života, i to u cilju »oporavka«, to jest da bi obnovio i izmenio
funkcionisanje organizma koji se, u neprekidnoj jednoslikosti, izlagao opasnosti i gotovo
počeo da raznežava, mlitavi i otupljuje. A od čega zavisi to malaksavanje i otupljivanje kad
se suviše dugo bez prekida držimo jednog pravila? To ne zavisi toliko od telesnog i
duhovnog umora i slabljenja usled životnih napora (jer bi za to običan odmor bio najbolje
sredstvo za oporavak); to je pre stvar psihička, to je doživljavanje vremena koje preti da
nestane u neprekidnoj ujednačenosti i koje je tako srodno samom osećanju života i povezano
sa njim, da jedno ne može slabiti a da i drugo ne kržlja i ne vene. O prirodi dosade
umnogome su raširene pogrešne predstave. Uopšte se veruje da interesantnost i novina
sadržine »ubijaju« vreme, to jest prekraćuju ga, a da monotonija i praznina otežavaju i koče
njegov tok. Ovo nije bezuslovno tačno. Praznina i monotonija mogu doduše da oduže i učine
»dosadnim«, »dugim«, trenutak i čas, ali velike i najveće mase vremena one skraćuju i

štaviše sasvim uništavaju. Obratno, kakva bogata i interesantna sadržina svakako je u stanju
da čas, pa i sam dan skrati i ubrza, ali računajući u velikom, ona toku vremena ipak daje
razvučenost, težinu i čvrstinu, tako da godine pune događaja mnogo sporije prolaze nego
godine siromašne, prazne, lake, koje prohuje kao vetrom oduvane. Ono što nazivamo
dosadom — dugim vremenom — pre je upravo neko bolesno osećanje razonode —
skraćivanje vremena — usled monotonije: veliki razmaci vremena, kad imaju neprekidno
jednolik tok, skupe se na način koji do smrti zastraši srce; kad je jedan dan kao svi, onda su
svi kao jedan; a u savršenoj jednoslikosti i najduži život proživeo bi se sasvim brzo i minuo
za tren oka. Navikavanje je obamrlost ili pak malaksalost čula vremena, i što nam godine u
mladosti prolaze lagano, a kasnije život sve brže promiče i juri, i to mora da počiva na
navikavanju. Mi vrlo dobro znamo da je menjanje navika i uzimanje novih jedino sredstvo
da održimo život, da osvežimo naše čulo vremena, da postignemo podmlađivanje, jačanje,
usporavanje našeg doživljavanja vremena i time obnavljanje našeg životnog osećanja uopšte.
To je svrha promene mesta i vazduha, odlaska u banju, u tome je blagodet promene i
epizode. Prvi dani u kakvom novom boravištu prolaze kao dani u mladosti, a to znači jako i
rasplinuto, — takvi su otprilike šest do osam dana. Zatim, ukoliko se »prilagođavamo«,
primećujemo kako se postepeno skraćuju: ko voli život, ili tačnije rečeno, ko bi da se
potpuno oda životu, sa užasom primećuje kako dani opet počinju da bivaju laki i da brzo
promiču; poslednja nedelja, recimo od četiri, ima strašnu rapidnost i prolaznost. Naravno da
osveženje čula vremena dejstvuje i posle intermeca, ono ponovo dođe do izražaja kad se
vratimo pravilu: prve dane kod kuće, posle promene, doživljavamo opet kao da su novi,
razvučeni, mladalački, ali samo malo njih: jer na pravilo se brže naviknemo nego na prekid
pravila, a kad se čulo vremena od starosti već umori ili pak — što je znak urođene
nevitalnosti — ako nikad nije ni bilo jako razvijeno, onda ono opet brzo obamre, i već posle
dvadeset i četiri časa je kao da nikad nismo nikud išli i kao da je ceo put bio samo san jedne
noći.